Podunavka Beograd

111

т 1,.10 тптитћ . Читагоћи Хомера бм се вћровало, да е ФранцузомЂ Ахнллесљ, а Русомљ Аакст.. ФранцузЂ заноси се свотмт. ФантазтмЂЈ онђ види све са презатегнутошћу, срећу и несрећу. А Рускога характера черта ше изђ едне краиности у другу прескакивати; у равнои мћри влада онђ и надт. духомт., како и надЋ мишцомђ . Духт. воивове дћиствуе на Французе , како ватра на барутљ. А команда исто дћиствуе на Руса , као благочестивоетБ вћре на човека. Презиран-ћ зкивота еств слћдство преузносности (ЕхаНаИо) за Француза; за Руса е то дужности слћдство. Онаи се жертвуе, а оваи се утући допушта.*) ФранцузЂ е честцлгобивг., а РусЂ е освонвателБ. Онаи хоће .да се уздиже , а оваи да се разшируе. ФранцузЂ тражи славу као покретт. (Мо11\ г ) кђ надвмшавашо, а РусЂ силу као средство кђ благостолнш и важности. Французи су еднммђ скокомђ Европу овладали, а Руси обшчнб1мђ коракомЂ А.зио своимђ границама саединаваш. ФранцузЂ освћжи се слободомЂ часЂ, а РусЂ може другчимЂ постати чрезЂ просвћштенћ. Чини се, као да е проммсао , кадЂ е ова обадва народа, као два мћрила (тераз^е или Уаа^§сћа1еп) на противположена краеточ1а Европе поставш, великомЂ 1и силомђ наоружао, и нБима равне користи, и као урођену шмђ наклоностБ еданЂ кђ другоме приближавати се внуппо, мирЂ св1е занмноме отношент ове обоице повћрити хтео. превео СимеонЂ М. Сараил1а

■*) СачиннтелБ неће тимђ никако сву д^лателности силу да одрече, и свако чесголмбЈе одспори. Славенска нрвв евагда е пламтнла за славомт*; него у прим-ћнн мотрн се на понаивећма отлнчавашће черте, и ове е онт» ммслјо , у светости заклетве, и у чунству послушности да е угледао. ПРАВИТЕЛСТВО у ТАЛШИСКОИ.*) (Изђ Балбш) ЈГ Правителство е неограничено монарх1*иско у свима Тал18искимЂ државама, сђ единммч. изузеткомЂ СанЂ Марина, гди е републиканско. Острово Сардиша има изђ тр1го државнм чинова саставлћнми парламентЂ; духовнми чинч., као првми и наиодличнш, заузима владике, абате и каннтуле; воиничгпи чинђ , вао друпи, саставлћнЂ е изђ племића; трећ ;н, кои се и крал 1 .вск1и чинђ зове, састои се изт. савћтника седамБ вароипи кралћвине. Обшткна избрана између послаиика тр1ш чинова одобрава правителству сваке три године неку даждбину подђ именомБ ОопаИу! (поклони), Ч1е обновлћн1е кралБ окружнммЂ писмомђ иште. 0( трово СициЛ1н одђ год. 1815 нема више парламента, и као и кралћвина НаполБска иеограничено се управла. НачинЂ правлћн1н у црквенои илити Папинскои дрлгави есте иеограничена изборна монарх1н, чш се иоглавица изђ кардиналске коллепв бира.

ОДЛАЗАКЂ IIАПОЛЕОНА У ЕЛБУ. (наставл^но) Посланици , видивши да цара одђ корака за коракомЂ све већа и већа грознн предусрћта, издаду нове уредбе , да нћга, кои шмђ е повћренЂ бмо , изђ крваве опасности каковогђ може бмти ужасноп. преступлћшн избаве. Онако преобученЂ ние доста сигуранЂ бмо. Кђ томе примћтили су они, како га долазећш народЂ већЂ и у плаветномЂ вапуту и подђ округлммЂ ШеширОМЂ СЂ бћлОМЂ кокардомЂ мћри ; свакш новацЂ одђ петљ Франака изддваше му лице, па га е тежко ^мло одђ нападана сачувати. Зато предложи гроФЂ Шуваловђ иово , чимђ бм се заклогпо. бдаИЂ одб нћговБ! ађутанта узме досаданћ одћло Наполеона , а царЂ самЂ обуче униФорму Аустрјискогђ геиерала Коллера , коа сђ крстомЂ Ма-" *) Читатсл^, предизв^зстнтн морато , да се овде не опиру \о оне покранне, кое подч. Аустршит., ФринцузкомЂ н Енглезномт. стое, будући су у овнкт. државамз описа"е.