Podunavka Beograd

104

дине лгоде, и ко ма народе дћКствовати , таи мора лшде познавати, а и домаћу ерећу може као и срећу народа подићи и ончати душевнми дарт> и трудЂ, промотреноств и умереностб , или упропастити неразумЂ и небриженћ, смћлостБ и претераностћ. (продуЈкен1в сл4дув)

ПРАВИТЕЛСТВО У АНДОРИ. (Изт. Балб1а) У овои малои, одљ геограч >а обиђенои републики , коа стои подт> заштитомљ Французке и владике ургелскога, владаго еданљ сиидикђ , кои у савћту предсћдава , и два з емалвска поглавара, кои правосудје одправлиго, и одђ кои еднога кралБ Французкхи , другога владика ургелсши наименуе. Андоранци дрвама изт> свои шума и гвожђемљ изљ свои гвожђара наплаћуго жита и друге предмете наинуа{н1и потреба живота.

КИБИЖББН А ИЗВЂСТШ. 1ллири и Срблш или Прееледи народности староскдГоца 1ллирика — џ имена, тшсмена, и нагина писанл данаипи.и Србалл. Ота Егстатвпг ЋИхаиловига. У Новолт Саду писменг>1 Катарте НнковиКа Вдове. 18-13. стр VIII., 109. Ову кнвижицу иоздравлнмо ст> наивећомг> добродошлицом -б. Опа садржи у себи много занимлБивога и принадлежи заиста међу прве кориФее писмеиости наше. Ту е изпмтана прошлостб , разгледана саданвостБ и проникнута будућностБ гожнш Славена и нБиова писменства. Ту е ученми Г. списателБ показао лћпа средства, коима 6 бј се гожни Славени , судбиномЂ в1.кова разкомадани, под-б едномт> Формомв саединити и у писанго сло ;кити могли. Онђ опредћлгое, да кнБижество гожнбј Славепа треба да се зове србско , да сви валн кирилицу, или биречЂ кои су западне цркве у латинску абецеду иаг, кирилице она писмеиа, кои 'талсо нема. а иашг, ш нулсло потребуе, да приме, и да сви едно нарћгге, а то „подунав-

ско. и коимљ говоре, Срби у подунавлго , т. е, „Сремци, велика частБ Сербјанаца, Славонаца, Бамвана, Банаћана," узмемо. Заиста свакш, коме развитакЋ славенске народности на срцу лежи, кои .6 опоент> сладкимБ чувствомЂ узаимности славенске, и проникава ону златну будућностБ , кого ова величествена идеа народу нашемЂ обриче, ■— моратће топлу свого желго изразити, да све то обште и узаимио одобренћ гожно-славенски наученика добБ1е. брљ ће то, како предхвалћнми Г. списателБ каже, „ разпространћнГв кншжества ггроузроковати, и просвкштеше наше на вб сшт степени подиКи , и тако народно добро и срећу утемелшти." Богб ће дати, па ће и то бмти ! У чр едникЂ.

СРЕДСТВА ПРОТИВЂ ГОРДОСТИ. (Ст. ГрчиогЂ) Поммсли шта си бмо пре твогђ рођенн ? — Ништа. Шта си иосле многи година твогђ рођенн ? — ВолестБ. Шта си за цћло течеше твогђ живота ? — Великш грћшникЂ. Шта си према свима твоима преимућствама ? Ништа друго, до еданљ дужникљ , кои дугуе творцу, своимђ родителБима, землБи и свима створенама. Но може 6 б1ти , да бм полезше бмло, кадт> бм Нлатониста методу послћдовали, кои све смиреномудрха одђ наст. происходеће узроке на слћдугоћи седамт. глава односе: 1. Духт> е човеческш лагант>. 2. Тћло му е скотско и болћзнолгобиво. 3. У безумпо и заблуђенго свомђ постоант., а у благонаравЈго и добримт> намћрешама непостоантз. 4. Труди су му суетни, заплетени и неокончаеми. 5. Срећа му е промћнлБива, но редко благоугодна, а савршена никадт>. 6. Разумљ му дође кадт> хоће да умре, сирћчБ онда, кадљ га употребити већг> неможе. 7. СмртБ му е извћстна, готова свагда, и не тако далеко удалћиа одт> врата кућшл. Ово и. овоме подобно читагоћи почесто, увидитћемо, да одт> смиреномудрхн нема иишта паметн1е, а одт> гордости опетт> ништа безумн1е. Т. Петровићт>.