Podunavka Beograd

га дочекати , али нестало бћше конаца за везнванЈј Фишека , него и томе 1имљ нађе лЈекв иста Карађорђевица, кон е свого пређу ту тадерт> ткала, одрезавши одма неодкано иредиво , те сво10и браћи и воисци тиие донавезивати поиогне Фишеке; сб коииа отиду Срби у Црнми-врЂ , и ту дочекаго и разбио Г} 7 шанца, каконо су сами желити могли. Пређа е бшла конопллна. КаинЂ и Моисеи, београдскш Евреи, те су Фишеке онда савјлли; а и Лнко Михаиловићљ РаздолнцЂ (сада протопопт. драгачевск1и), тад' е ту као молерскш шегртт> са своимћ маистором-в ('по свои прилици сђ МилованомЂ Шутулићемт>) тополску цркву моловао. Покоинми воивода Петарг> Николаевићљ Молерљ, изт> београдскога града сужанћства после побћгавши, дође у Тополу, предаде се Карађорђу, опроштенћ доб^е, и ту припоможе исту цркву доизмоловати. с. м. с.

ТР06 ДЂЦЕ. (Ст> нкмачкогЋ.) Кадт> ме е путв пре иеколико дана преко тржишта Каруссела , поредт> решетке двора Тшлерјена нанео , угледао самв на краго степена, кои кђ страни Марасана воде, едно младо у црно обучено дћте. Слуге и служкинћ, такођерт> у црно обучене, стонле су около нКга, мотрећи вћгова мала кретана сљ наивећомт> иозорлвивосћу. Дћтету е бмло одђ прилике петћ година, плаво, румено, кочоперно и здраво. Част> се играло сђ лоптомђ, часђ сђ другомЂ играчкомЂ, а особито се забавлнло сђ едномЂ маломЂ тестеромЂ. Пролазећи туда лгоди станли су, те су дћте крозЂ решетку гледали и нћгову игру. Ови еданЂ другомЂ шапућаху: „То е наслћдникЂ престола , грофб одђ Париза , доћи ће таи данЂ, падЂ ће онђ Кралг> Француза бмти." СадЂ се другога опомипћмЂ. Пре тридесетБ година у истомђ двору, на истомђ мћсту,

вид1о самв н друго дћте , кое плћскагоћи ручицама скакаше радостно у наоколо, гди га е трупа ратобораца и саинм ОФицира гледала, кои су бмли кола нћговогЂ отца обколћли. Да бм дћтету радоств учинили, обучили су, за нћгово возенћ у шетнго, мирне, и чисто бћле аганвце ; упрезали су ш у нћгова мала кола, коима су нћгова будућа дворска господа, смнови онм лгод1В, кои се данасЂ кодђ нћговогЂ отца у двору налазе, као такови већЂ служ6 омђ снабдћвени слћдовала. КадЂ смо га у еднимЂ са златнимЂ пчелама украшенимЂ малимђ каруцама , као гешн , пролазити видили, зачуђени еданЂ другомЂ шапућасмо : „То в КралЂ одђ Рима, то е смнђ Наполеоно†! 44 И пуни надежде сви едногласно говорисмо: „Доћи ће таи данЂ , кадЂ ће онђ царЂ Француза бнти ! " О дђ то доба има Еећв четрнаеств година, како самЂ опетЂ на истомђ мћсту , треће дћте, крозЂ прозорЂ палате Марсана видјо, ков покраи двора пролазакЂ кралћвске гарде гледаше. РучицомЂ својомђ даваше воКницима и барацима поздраве; оно е у томђ увеселћнје налазило , да звукЂ добоша и свирала подражава. За ово треће дћте говорило се: „Ово е дћте провидћша, ово е смнђ Херцога одђ Берри , ХерцогЂ одђ Бордо , доћи ће таи данЂ, кадЂ ће онђ КралЂ Француза бмти!" А садв, садБ, камо ш, онн, коима се тако вмсоко опредћлћше прорицало ? бданЂ почива мрта†, у царскои гробиици у Бечу друг1и тумара у заборавности, безЂ силе, безЂ престола. — Трећш жали за отцемЂ своимђ, кои е кђ престолу шштђ ближш бмо, него онђ самЂ, и опетЂ у прахЂ стропоштанЂ бм, премда се чинило , да му се наислишд будућностђ" обћћава. „Шта е човеческа величина ! " Д. Авраамовићњ, ЖпЕописацЂ.