Podunavka Beograd

148

му се изгледб на добв^такв и корист^ покаже, и онда се лако дае подмитити , тако, да да 6 у станго и свое наидражГе: род%, отечество и домаћноств издати ; онда се нестиди и свогљ наиближегг. пр1нтела оборити и упропастити, и то зарб (!) еб унутрашш>и.иг> тгоерднђмљ иасм-клванАмв. И она гордоств, коа се нодћ Славенина у народности показуе, као што смо горе видили, често му пада и м1зни се у угнћтавагоћш аристократизамљ, ако в узвмшеногћ станл и онда противг> свои собствена суплеменика, кои су нћгови поданици , бћша окрутанб , свирћпг. и деспотичанљ господарЂ и тирант>, а у исто доба е нрема силшимђ и већимЋ одтј себе покоранЋ, улививашКш се, пузећш и подалљ, особито ако у томђ свого личиу користб види, но шштб и ивдалнв и таино опасантз уме према већима бмти. Исто тако нижегт> станн СлавенннЂ недржи то за срамно , своимх. господарима , ако су само Н'Бговог1> рода и езмка , робски понизанв и послушанљ бмти, што му они запов-ћде, ма и напгадше, угинити , допустити да га ногама газе и дати се да га наипогрдте лсуге. ОдЋ иарави многима тћлеснима и душевнима способностима одаренЂ будућш, лако ствари пона, улсе веслш брзо туђе сазнати и по н&му се владати., вКшто ново едва тект> смотрено гинити , и особито в способанљ, да самт> штогодб произнађе. Но и ту лгу гесто н-ћгова оданосго ка леншсти смета и задржава га, да се »еможе подигнути на евого користБ у матерјалнимљ и душевнимг. способностима. Онћ свов способности занемаруе , неразв1н 1и изђ самогЂ себе , него потребуе натериванћ сполашнћ кт> томе да напредуе; мора га на то гонити примћрЂ , нужда и т. д. — Кб овнма 10штб у многи долази ОданОСТБ кћ п1ннству, и страстБ наИПОДЛ1Л кђ силном-б пићу, кол умртвуб душевне и тћлесне силе нБиове, и препречуе прилћжностБ, напредованћ, срећу, изобраагенћ, и тако квари устроенћ домаћега и дружтаенога аЈивота." (ПродЈ-жеи1в сл&дув.)

КНБИЖЕВНА ИЗВЂСТ1Л. Кратка свтцена Исторгл, и краткиг Катиаизисб, за у потреблеше ус,еКе се лсладежи у Кнлмсесгву Серб^е са благословешеми Ј\ АрхГетископа и МитрополГта Петра. И Београду, у Типографиг Кнлжества Серб!е 1843. Ове двћ кнБижице, кое су подб надзмрашем -б Н. В. Г. Митрополита саставлћне, прописане су ИопечителствомБ Просвћштешн за основне или нормалне школе отечества нашегљ. Одликуго се изборомБ нредмета, поннтномб лакосћу за малу дћчицу, а »собито чистммђ , лћшјмђ , краснм ^ђ, србскимЂ езмкомЂ. КадЂ на замршенми онаи старми КатихизисЂ погледимо, кои се по нормалнимЂ школама у Аустрш и данБ данашнБш предае, и кои се донко и у Сербш употреблнвао, колико сђ едне стране жалимо , да у Аустрш , гдћ науке на свакомЂ езмку напредуго , никомђ ние на паметБ пало КатихизисЂ по духу времена за учећу се младежБ саставити, толико се сђ друге стране радуемо, да Серб1*н у смотренпо културе и образована напредно корача, и да ће осталои браћи СрблБима као што сада сђ КатихизисомЂ и свештеномЂ Истор10мЂ, тако у будуће и сђ другимЂ учевногЂ рода предметима за образацЂ служити. Особито се Иопечителство Иросвћштешн стара оно, што е и овдћ досвдђ застало бнло, сугубо надокнадити. Тако се у типограФш нашои подђ печатнБомЂ находи: Численица, опетт, за основне школе; и ЗемлБОопнсанЈе изчислително (математичној и физикално (естествено) на употреблћн^е гимназ1алнм ученика. На ползу овм справла се естествена Истор1н, и нћмачка Грамматика, а еданЂ отмћнми Господинђ запима се са саставлннћмЂ ср5ске Грамматике сасвимЂ по новои системи. О овима ћемо дћлма, кадЂ изђ типограФ1б изиђу, пространје говорити.

РАЗЛИКА ИЗМЕђУ ГАВРАНА И ЛАСКАТЕЛ«. (Ст> Грчкогг.) ДГогенЂ е често говорт, да в болћ човеку сђ гавранима нежели сђ ласкателБима живити: ерЂ први еду мртве, а ови други живе.