Podunavka Beograd
о
Ј№ 36.
У Суботу 4. Септембра
1 « б
Залу/1,' сева облакт. несрбекостн, Залуд' зева ала лакомости, И зависти залуд' шкрнпа зубт,; Одржа ее, о сладке радости, Карађорђу изђ призиателности На Врачару подигнутвш стубт..
Кннже Србск1и, Александре драг!и, Жив1о Т е дуго Богт. преблаг^н, Т б 1 си оваи одржанБ1и стубљ; Моћв сЉвера облакт. расгерала, Србска слога алу надвладала И зависти сакрушила зубт..
О дћ како се Србт. главарма служи, О нђ к'о Тебе никогт. незадужи, Кнажесшн Ти двапутт. давши чинђ; Па даи Боже, да се за Те каже: „Онт. с' одужн Н 10ШЂ наст. задужи, „К'о достоинб1и Карађорђа сбјнђ!" Исидорт. СтонновићЂ.
С8ЕТЛОМЕ ШШЗУ СРБСКОМЂ АЛЕКСАНДРУ КАРАђОРђЕВНћУ, 2. СЕПТЕМБРА 1843. Пон и данаст. велико и мало, Кадт. си опетт. срећно дочекало, Да настане ован златнБ1и част., Кои цену Рода повБинава И свакога Срба уверава, Гласв народа да е Бож!и гласт.!
КЛРАКТЕРИ НАРОДА ИЊМАЧКОГА И СЛАВЕНСКОГА, ПО ОПИСАНК) ПРУСКОГА ПРОФЕССОРА ХЕФТЕРА, УНИГОВОМЂ НАИНОВШМЂ САСТАВКУ: ?Ше1#атр[ &ес Феи([феп ип& ®1атоеп 5ет [еф* (1еп ^ађсђип&ес(. // ( борба св Ђ та н Б мачкога СА СДАВЕНСКИМЂ ОДТ. ШЕСТОГЂ СТОЛЕ6А ДО САДТ. ТРАГОћА.) (Прод}:кен'в.) Видиии смо дакле одђ своиства карактера нКмачкога само мало и неколика, али су сва важна , знаменита, и славна; но зато су своиства значаа славенскога сћ тимђ у већемљ числу наведена, премда су многа управо међу собомт. противна, тако, да едно друго руши и уништава ; и зато изђ свег' тог реченога на концу скоро ништа неостае, до доброга и лћпога ништа!— Ми то Господ. ПроФессору непримамо за зло, ерт. е онг. понаивише или управо изклмчително вад1о своа потврђиванн изћ извора нћмачки, кои су наравно свомђ народу већма наклонћни , него нашему, или нашимћ предцима и прадћдовима, кое су они, особито у стара, одљ списателн нашегЂ нарочито сматрана времена , врло мало и то само изђ боева и ратова познавали, слћдователно стз одушевлћнћмх. непрјателБСКимт. о нвима говорили и писали , у време за историчка изтразкиванл наннесретн1е. О симђ тога народт. славенсши врло е велик1н и подђ разлнчнимђ поднеб!нма разширент., и тако што о еднои части нћговои нестои , моше се о дру-