Podunavka Beograd
152
К0РРЕШП0НДЕНЦ1 Л. У Варшавн 30 1Ол=.10 Авг. 1843. Руска лптература одликуе се необмчномт> дћлателносћу. У нћои се особито примћчава управлћше учено. Л ћу вамЂ говорити само о наинов!им1> снБигама. ОписанГе Русскихв и СловпнскихЂ Рукописеп Рулшнцевскаео Муаеул/.а , составленное Александролги Лосгокопв/лгг,. С. П&тербурев. 1842. На 4-тини, стр. 899. — Нашг> знаменитми филологђ носвет1о е труду томе много година. Наслови рукописа разређени су по азбучноме реду. У изводима изг. рукописа Г. Востоковћ вћрно е сачувао старе Форме езмка, старБШ правопнсЂ, скратке и саме погрћшке преписателн , кое знателг. ласио поправити може. Ноказанг. е такођерг. и Форматт. свакога рукописа, вћкљ или година, правописљ и т. д. Брои рукописа, по каталогу Г. Востокова, долази до 473. Мећу нБима особито примћчаша достоини су : Еванђел1'е 1164 г., Р у с к 1 и Л ћтописа ц т>, преписантћ за грофз Румннцева у Лондону и доведент. до 1499 г. и Ж н т 1 е св. Кирила и М е т о д 1 н, ст> иатинскога преведено изђ сачинћн|н Болладиста (^ас1а аапс1огитј, кон су врло рћдка. Сочинен1н Иннокент1а, Епископа ХарБковскаго и А х т м р с к а г о. Три тома, на великомЂ осмаку. Москва 1843. — Сачинћша епископа Иноценцт принадлеже међу прекрасна поавлћнја у духовнои европеискои литерагури уобште. Ово е необмчанЂ , и може се рећи ;кен1нланЂ проповћдникЂ. У нћговнмЂ проповћдима има много новм и узпншеиш ммслји. Ево едно одђ краћи слова на великш петакв. „Некш благочестивни пустнпђнкђ требало е нешто браћи да каже, коа ©чекиваху одђ пћга наставлћш'н. СтарацЂ , проникпувши ДубоКИМЂ чуВСТВОМЂ бћдностђ човеческу, у мћсто да ш настави, кликне: „Браћо, плачимо! ," и сви падоше на землго и проливаху сузе. — ЗпамЂ, браћо, да и вн очекиваге чути одђ менерћчи спасонослп; ноуста
ми се силомђ затвараго при погледу на Господа, што сада почива у гробу. Ко сме говорити , кадБ Онђ ћути ? . . . И шта вамЂ се може казати о Богу и нћговои правди, о човеку и нћговои неправди : о чему сто пута силше небн ли говориле ове ране ? Кога оне нетрону, како ће га тронути слабе рћчи човеческе ? На Голготи ние бнло проповћди: тамо су само плакали и у прси се били. И на овомђ гробу ние мћсто за говорЂ , но за поканић и сузе. — Браћо, Господђ и Спасителв нашЂ е у гробу : молимо се и плачимо ! Аминђ." Ето цћле проповћди ; но колико е у нбои силе и краснорћч1а ! (Дал-В слЉдуе.) НЕВЂРИБ1И ПР1ЛТЕЛБ. (Сђ ГрчКОГЂ ) Идући два пр1нтелн у градЂ ДелФИ, падну међу разбоинике, кои кадБ су еднога одђ нби убнвали, другш се бћгствомЂ спасе, и отиде у храмЂ бога Аполлона за благодарити му за спасенје свое. Но Аполлонђ изтера га изђ храма свогђ са слћдугоћимЂ рћчма: „Тн ниси заштит10 изкренога пр!ателн твогђ, но изневћр1о си га : одлази, погане !, изђ храма могђ. Тодорљ Аћ. ТомнћЂ.
ОДЂ СВАЧЕГА ПО НЂШТО. „Многе Ирске породице — тако приповћда — еданЂ енглезк1и ОФицврЂ протестант>, кои се у Ирскои налази — одђ како су на свћту , никадБ нису меса окусиле; и н познаемЂ католичке свештенике , кои су тако убоги, да си ни чарапе, ни у саму зиму, купити немогу." Ова безпримћрна сиротинн одвећв е противна саиности и нечувеномЂ разточ1Н) многи англикански владика.