Podunavka Beograd

163

овима са ХерманомЂ киезомх. етрускимч,, овомг. диком1} народа иЈјмачкога, и 5оштб миого коешта друго ; јошђ бм и ћесара Хенрика Птичара 4 ) показати могли , како се е онђ у Лужиоковима отцу своему у Речно (ЗЈсдепЗбигд) пошл!;. Кралћ •Лудовикт* подвргне га суду своме (!), даде му обадва ока нзвадити, н после га у н&ти пћмачкш манастирт> затвори, гди б, незна се кадт> н како, и погинуо. — Тако 0 окончао наиизредти и за народЋ свои наизаслуатхи владаоцт. славенскш у ц 1 јломт > 9 столеКу! (Види ШаФарика Старожитности слав. стр. 801. н 2.). Како бвг бмо прошао текЂ Сватоплукч., кадт> небк1 бвт поб^ду одржао, кадт> е одч. покаанш, жалостн и освете разпал!шЂ, наистћш начинт. обмаиуо и уништш у Морави воиску нЉмачку, кошмЂ су Шзмци у 1 столећу подт. вођомт. своимђ Херманомт. Римлане сатрли, то се лако може помчслити. — Хермант. снр&чг оваи (иначе Арминт.), хотећи силу Римлана, кои су на Н&мце тежко навалмшали, снгурно сатртн, ступ1о еу римску службу, н иошто с пм;олнко година међу нкима као емацт. у Риму жив)о, дође у воиску подт. управл1ш1е Вара, римскогЂ нам!)стника у пррд-ћлима поринскимЂ ( Ринђ , 5Кђет)- КадЂ о веКЂ сђ Нћмцима све уговорш бмо, завео в Армит., ув^кЂ се као в&рнвш пр1птелћ Римлана претварагоћи , Вара са ц^ломђ воискомђ нјјговомђ у нЉка блата и лугове мокре, гди су Римлини скоро сви до послЈЈдн&га човека страномЂ одт> оруж1Л н^мачкогЂ, преваромЂ и нев &ромЂ, поуб1ани, страномђ пакЂ одђ глади, одђ зиме и мокроће погинули и сасвимђ уништеии бвмн (год. 10. после рођ. Хг.). — И 1оштв данЂ данаииљш славе Н1)мци поб^ду ову, и подижу Армину као внтезу оп&ваному н избавителш своме споменике!! 4) ћесарЂ ХенрихЂ ПтичарЂ, трудећи се Лужицу (ВвиЈ1(5) предобБ1ти и држави сво10и сасвимЂ приклопити, поставјо е кнеза „Герона одђ Штаде" за маркграФа илн нам&стника свога, кои е сђ лужичкимЂ Србима преко м1ре строго, и башЂ свирЉпо и нечовечпо поступао. — О тоие доказателства нмамо многа, и то одђ самБ1 НЉмаца сачувана; тако е иа пр. еданпутв дао кђ себи дозватн 30. славенски господара на ручаКЂ, а кадЂ су му дошли, дао ш к изненада све похватати и по< 1ћи. Друг1и е путЂ опетт. БраниборскоГЂ кнеза (ЈВгсшбсбигдл Славена, позвао кђ Тугомиру, такођерЂ Славепу, и у средЂ части га е дао за столомђ нздаино убитн, и тако лако и брзо не само градЂ ВраниборЂ, него и цЗзлу землго до р&ке Одре освон н отме. (Види: ИЧПсћтсЈив СогћеуепвЈв, Е«И1. МеИ. кнб . II стр. 647. и ВаЊт1 (11«8ег1а11о а]>о^о^еИса <1е Пи ^иа 81аујса. Рга^ае 1775. стр. 20.;. Кога дакле право кривити можемо, да е издаица, превара н ФалишностБ н Т ,говђ значаи? онога, кои замке и преваре у потаи меће, или кои у нби , противв све човечности, умамл &нђ упада ? Опбпно човскђ по самомЂ себи суди, осимђ ако е о нскомђ већЂ иначе ув1 >ренЂ, дакле само поштеит., добросрдачан -б и безазленЂ лако вћруе! — 1 оштб дан -б данашнБ1И налазе се у грбу старомЂ СаскомЂ (Саси, ©аф(еп, саскш СЗсђСЈСсђес) д па прекрштена мача, коестара пословица овако толкуе: „ЗикЈ ©фгоеПес баб ЖагСсђиИлт!: ђе&етеп, ,,©је тепМГсђсп ^е^ђеп аиЗЈигеи^еп! —■ (Два мача знакЂ су зпашн маршалскогЂ, За изтреблћнЈв поганства слзвенскогЂ !!)

ци, како су се крстоносци^) у Литви обходили; шта више, могли бм мм то штатистичкимт. числама доказати, да се и данасЂ нћмачке землћ у смотрешго злочинства, са славенскима, не на нвиову похвалу , сравнити могу, о чему со свак1и изђ Вагнеровогг. правничкогв л1.тописа год. 1830. свез. II. стр. 305 — 350 ув1>рити може : али нашто ? Г. ПроФ. бш насљ и тако тежко разумео , ерЋ ко ни оно невиди, што самЂ пише, како 6б1 таи оио послушао , што су други изпБ1тали, ако оно иЈ-.говомђ напредг> већг, изм ^реномЋ иам ћрето смета. Та Г. ХеФтерг. е таки па почетку сачинТ.ша свога тако лћпо и изкреио признао, „да онђ ммсли доказати, како сва иривица на Славене спада" ! Е какво е онда то чудо , ако е нашао , што е тражш, или да болћ рекнемо , ако е иаписао, што е управг. — самг> хот!.о! (Продужеше с.1'ћдус)

5) Свир^постБ и користолгобл'ћ крстоносаца описао е на кратко, али крћпко и шно В. С. ШтулцЂ у почетку свои изнснЉ1пи кђ преводу МицкшвићевогЂ „Конрада Валленрода" на стр. 8'1 — 86. Оваи редЂ у време крстоноснБ! похода проти†Сарацеиа у Палестини Нћмцн су основалн, кои е едино изђ племића н ритера н&мачки састав.ЛнЂ, и ув &кђ подпуниванЂ бкшао, те се е зато и навластито н!)мачк1и редЂ звао (ј?сси|ј=9Ш1еГ,©еи{г Гс[)СИ Ог&епб ШМег)-— Оког. 1230 пос.Хр. нзм!зсти се онђ у Мазовскои (Ма20\л 7 Јеп У Полбскои , одакле МазурЂ) покраи Пруске земл^ и Литевске (Литва, Ш(ђаиеп) н постане за кратко време наистрашшн иепрштелБ свпо сус&днБ1, не само погански него и Христчански држава. — Обшт1и глаСЂ оновременБ! историка пребацуе реду овомг лакомство, свир&постБ, гордостБ и слабо маренЉ за вћру Христ'1днску. Епископн тужили су се кодђ папе да шмђ крстоносцн свакоике препоне на путБ мећу у обраћанго погана у в!зру христшнску, да пл-ћне задужбине и упЉтаваго свештенике. Моглн 6 б 1 смо множтво свидбзтелБства навести, коа горе о реду нЈмачкомЂ речена потврђуго; има м доста у разпрама, и тужбама, кое су предЂ ћесара и папу даване, но ако когодђ небБ! хт!зо в^ровати протнвницима и супарницнма нбиовимз , таи нека разсуди рЉчн овде наиедене, безпристрастнога лЉтописца 1ована одђ Винтертура (1оаппе8 \\ г кос1иганпв). Оваи збогЂ лгобави свое кђ истиии разглашенЂ историКЂ, ннкако одђ крстоносаца неувређенЂ, и 1 оштб осимђ тога ШзмацЂ и свештеникт., дакле нимало неиаклон!зиђ поганима, у простоти духа свога о крстоносцпма сл !)дугоћа нвла : У ова времена (1343), далеко и широко обладавши крстоносци у Прускои, подигли су ратЂ противђ кралп литсвскогђ , и знатну су частв државе нЉгове себи покорнли. КралБ, хотећи земл1з изгубл1)ие повратити, об-ћћао шмђ е свето', да ће в^ру Хрвст1пнску при-