Podunavka Beograd

164

чити обширно у Пелцеловои исторш ( 1. част. стр. 145 — 149). Толике и тако славне мугкеве и списателћ хоће дакле Г. ХеФтерљ да надвлада и надвиче ? То му заиста иеће за рукомв изићи; ер-Б овакова , не само на празномђ умствован») него на ираве истине д огађае основана, свидћтелства ннти Г. ПроФессортћ нити ико друпи опровргнути и превратити може ! А ко бм то учинити суетно се трудт и кушао, као Г. ХеФтерЂ , извиннвашћи безосновно свое предке, а на наше непристоину лагу бацатћи, томе одговарамо сг> рћчма, кое е гроФЂ МаилатЂ недавно некомЂ Мађароману пренапетомЂ одговорт : „да су то рћчи тако неотесане, кое или зломнсленостБ или незнанћ показуго, или обадвое ; а и едно и друго човека, а особито историка у наивећои мћри недостоино е , кадЂ бм тако што потврђивао, у чему бм му м а к о и ђ а ч и ћ ђ лажв локазати и освћдочити могао." Могли бш мбт овде заиста са св. писмомђ рећи, да хоће трунЂ изђ ока ближнћга свога да изваде, а сами у свомђ греду невиде ! — Ко пакЂ свого личностб никако <збуздати и свое предразсуде никако надвладати немоЈке, то нека се овакогЂ посла окани ! Чини се, да Г. ХеФтерЂ ние проммслш и уважт важне рћчи славнога нашега ШаФарика (у 81 оуу . 81аго211поб{1), нити памети достоино изречен1е дубокоумнога свога землнка Шлецера , кои се тужи (у Нестору III. стр. 164.): „да повћсти о овимђ догађаима, што се т. е. Славена тиче , иимало неоскудћваш, иего све су врло заплетене, а што е јоштЂ наигоре — све су у наивећемЂ степену п р и с т р а с тп е. Ту Нћмци проти†Славеиа стое исто тако као Римллни проти†Картагипнна : само они, срећни побћдителБи (Ићмци), разглашаваго , диче се и претеруго, шта више башг. изђ родолгоблн г о в о р е што н и е истинаишто з а м е ћ е и с т и н и т р а г ђ; а друга опетЂ страна (т. е. наша славенскаЈ неможе да се саслуша ! " (Коиац -б слЉдув.)

С Т А Р И Н А. По извћстјго Началничества Окруааа ПожаревачкогЂ , селаци Костоловачки , копагоћи овога лега у истомђ селу Костоловцу у некоме подруму циглћ одђ разне величине, наиђу у дувару тога подрума на едаиЂ узиданни бћлми каменЂ, кои е одђ едногЂ хвата големЂ бмо и четвероуголанЂ. Оваи каменЂ и садЂ се тамо находи, и на нћму види се слћдугоМи написЂ : Ц+031Ш, УША СкРЕТЛМТВ КРЕ„ Одђ изпштатела старина наши кои ће ова слова разабрати и смшсао нбиовђ изразити ? Сђ нестрплвивосћу очекуемо одзивђ.

ОДЂ СВАЧЕГА ПО НЂШТО. ПростакЂ некЈи видећи едногЂ човека да на наочаре чита, заЈкели и самЂ читати. ОтиД е У ДућанЂ, и многе иаочаре мећаше на носђ, да бм могао читати. Наипосле запмта га трговацЂ : зна ли онђ читати? ,,Да знамЂ читати, небм куповао наочаре,'* одговори простакЂ. Некји докторЂ да се разгласити, да онђ за еФтину цћну зна одђ старм жена правити младе. Таки сутра данЂ дођу му до 50 старм жена. Онђ 1 имђ рекне, да свака напише на цедулБи име свое и кодјј нћга остави. КадЂ су му Јкене иств сутраданЂ дошле, ка}ке 1 имђ , да е цедулћ изгуб10 , него некЂ напишу 1ош.тБ еданпутБ , ербо е нуЈкно да види, кон е наистар1а, па да ту цедулго изгоре, и тако ш лечи. Оне сутраданЂ донесу цедулћ, но напишу 10 — 20 година манћ. ДокторЂ изђ џепа извади прве цедулћ, и покагке 1 имђ, да су се последнћ ноћи помладиле , ерЂ коа е у првои цедулБИ имала написанм 90. година, у другои е имала само 70, а кон е у првои имала 70, у другои е 60. и т. д. Владика , а и свакш свештеникЂ у Ирскои има право, да дћвоику , кол чи гати незна, невћнча. ЛгобавБ дакле тамо учи А* Б!