Podunavka Beograd

171

БуковацЂ и др.), кого после тога НКмци, готову нашавши и себи присвоивши, тако згодно употребише. (Види Гебхарди I. част& стр. 23г; (Е. ^рјт^пт ©е(ф. 1с1и(ф. стр. 349. 8аг1оп1 ©е(ф. 5. фап|а = 35ип&еб. ч. I. стр. 63.) Лицовтз (@еј"ф. ». 9)М1еп6игд) пише на стр. 134. управо овако: да Славенима принадлежи слава та , да су се први они пустили "на море на сћверу, и да су не само моћну Хансу основали , него и цћлу трговину сћверну утемелљили, — а на стр. 149. додае: да е цЕла садашнл трговина нћ м а чка с а и о п л о д ђ п р а с т а р о г а славенскова купечества и саобраштен!а и т. д. — Ето ово намЋ е наиболћ емство да небм ни Славени сигурно нити у старимљ слћдугоћимљ столећима, а јоштб манћ у даиашнн времена , бмли заостали за другима народима, него да 6 бј и они бмли стигли тамо , куда се е данасв плаванћ, свестранномљ д1.ателносћу, особито пакЂ превеликима напредованама наука природоизпмтнБ!, довело на степенг. савршенства никадЂ неслућеногЂ,— да нису збогЂ горе наведенБ! узрока у свему задржани и прр,чени бмли, и да осимђ тога нне нвима према великомЂ нростору землћ, одђ иби обмтаване, тако мала частица мора у д Т .лђ пала , и то мора с!.верноизточнога, кое е за трговину наиманћ способмо ; ово све обширше доказивати мћсто намЂ недопушта, Небм мм о овои цћлои ствари тако обширно говорили бнли , да се тежка ова пребацивана и окривлћна нашега народа одг. стране оне (т. е. Нћмаца) сђ наиуглађен10МЂ дослћдносћу и подђ н а ,иу л го д н 1 и м ђ образомђ тако често неповтораваго , шштј. и даиасЂ, кадЂ се наше време човћколгобивммЂ К о С М о п о л и т И С М о М ђ поноси. И 10штб ти наши сусћди то сђ тако опредћлћнБШЂ гласомђ чине , да лако оне, кои нису са стварго добро упознати, обманути могу, а нашимЂ иепрестаннммЂ ћутан 1 ,м I. и стрплћнћмЂ чини се да непрестано витпе смћлости добБшаго, као да јимђ се чини. да смо мм тако кратковидии, да ћемо НБИОВБ1МЂ безсрамно и смћло изреченммђ потврђиваннма слћпо вћроватн и та по-

свГ.дочити, — с.амн правду и истину трамкити и иаћи незнагоћи. — Или валвда м(.н-ле сусћди наши, да ће насЂ нбиово милостиво насмћанћ тако ублажити и усрећити , да ћемо мм после малмм б задоволБни 61.1 тн , и овимђ подобне залогае , само мало медоМЂ помазане, смирено и послушно прогутати и скувати. Али надамо се , да ће ова иаша осмотрешн доста показати, како 6 б 1 списателБ кђ изслћдовашима сасвимЂ различнима одђ овм и то болћ доказанима дошао, само ако небм лево око зажмирш , и кадЂ 6 б 1 заиета безпристрастно на све стране се обазрео , и како 6 бј смо мбј већимђ и 6 олђимђ правомђ све оне крнвице и мане нама пребациване, а и саму карактери<',тику цћлу изврнути могли. Но то нека далеко одђ насЂ иде! Ш'1 го намЂ се одђ други недопада, тога се морамо прилћжно и сами чувати. Нема на свћту народа , кои небм имао и добра своиства! Као и на правничкомЂ суду, гди е само о едномЂ рћчБ, тако нека се и овде и шштв много строаие по савћсти и друга страна саслуша, пре, него што се судЂ изрекне надЂ цћлммЂ народомЂ, а предЂ ц Ф .лбјмђ свћтомђ . Нино небм требао одђ историка да се усуди ступити на тако узвмшену, важну и великогђ достоинства столнцу судеиску , кои ние све гласове како вала саслушао, или коме башЂ нису н и прис ту п н и с в и гласови саучастника (као што обмчно Нћмца Славене и нбиовђ езБШЂ непознаго), ерђ ће само обезчестити столицу ту посвећену , и понизитће го на позориште бабски клевета ! А мм Славени да се одђ никога сђ правогЂ пута завести недамо, мбј увћкЂ и свагда сами изПБЈтиваимо : нити треба да се прецћнимо, али нити смћмо себе презрети и нагрдити ; учимо се памети изђ туђи погрћшака, а добродћтелћ радо примаимо , или опа украшавала браћу нашу или дру! е лгоде ; но преко свега свето треба да се завћримо, да ћемо се, своа права бранећи, увћкЂ чувати, да неправду нама учинћну кривнцомЂ ненаплаћуемо , него да намЂ увћкЂ буде крћпко предпрјитје : „ПраведностБ према себи и другима, муи;ественно постоанство и слога!" А. Т. Пр авославЂ К Н О В И 3 с к и. ГЈревео Дрт>, 111.