Podunavka Beograd

173

природа одарила младостнммг. дражестима, залудљ 1ои дала нћжно чувство и лсобве пуно срце. Ш>нђ супругх. ладнокрвно е сматрао нћне дражести , ние осећао ићна наидрагоцеН1н преимућства. Како га е она могла лшбити, кадЂ нћгови неотесани, гадни обичаи нимало нису приличали нћнои лшбведостоиности, кадг. е туђинћ бшо у нћномљ ммсленомв свету; кадт> су нћна наилепша осећана промашала нћгово сурово срце ? Како она небм мрзила на овогб наметнутогљ !ои супруга, кадљ е онт. убица нћне среће , наиопасн1и непрјителв нћнм права постао ? — НаведенЋ одв монаха Роберта, збор10 е Андр^н да круна Неапела ние 1ованкинт> миразЂ, него е нћгово властито наслћд1е. Садг. се утисну Маџари у сва правителствена места ; принцеви одг. кралћвске крви одбегну на свои добра; кралћвска палата остане пуста и наскоро буде закона, но помоћи лишена и оставлћна краладца Неапела, изложена суровомг. поступашо, свога мужа и пркосу холм попова. Премда го е негда папа преко свогђ посланика венчао ,за самодржицу н1,нм земала; по — будући му е дуовникт. РобертЂ равну плату положјо — то изда светћш отацг. папа шштб едну буллу , к<>10мг. заповеди да се и принцг. АндрЈн крупише. Првосвештеникг. Рима бмо е онда у наивећои сво10и власти ; сг> трепетомг> покоравали су се народи нћговои пресуди , и нруниеанћ Андрје, на нћгову заповестг. извршено, осигурало бм мрзкимг. Мацарима за с.вагда ншову владу. Ово су великаши Неапела гледали да препрече : — зато е морао Андр1а умрети. ДворЂ е бмо у Аверзи. Овде се проводш нек1и празнииЂ сђ притворнммЂ веселћмЂ, а ноћу увуку се убице у замакЂ. Кра.ш се налазш кодђ свое супруге — еданЂ сузаклетникђ позове га подђ видомђ итиога посла у саветну собу; а у мрачномЂ однику, кои тамо вођаше, запну му издаице конопацЂ за вратЂ, удаве га и баце мртва крозЂ прозорЂ (1345). Укочени одђ стра' разумели су Маџари повћстБ о убиству : моиахЂ РобертЂ сакрје се; народЂ се страшно узмути. Три дана лежало е тело непогребено у авлш дворскои, до1љ

се наипосле нћгова стара добродушна доикин и и едаиЂ побожанЂ свештеникЂ неусуде, да му укажу последшо дужностг. човечности. У ноћнои тишини однесу мртваца у Не апе лђ и спусте га у мрачну гробницу, кого само овлаже шлове едине сузе. Ово жалостно и мукло магновенћ погреба представш е еданЂ доцнји уметникЂ на споменику, кои и дапасЂ стои у главнои цркви Неапелскои пздђ костима несрећногЂ крали, и обузима душу зрители великомђ тугомЂ. ТекЂ што е 1ованка одђ изумлћнн себи дошла , заповеди — не изђ жалости кђ свомђ иелшблћномЂ мртвомЂ супругу, но грозећи се одђ таковогЂ злочинства — да се ово истражи, и преда участнике, кое е добмти могла, отмастителномЂ мачу. Но по народу распространи се муклвш гласЂ, да е I о в а н к а сама заповедила да се нћнгз мрзкји супругЂ уб^е. Исирва само полакЂ разговетно , па све исше и страшш"е, колико е далћ ишла, звонила е црна тужба, и Европа упрепасти се свр овогђ крвногЂ дћла. Премда ниеданЂ одђ испмтанм злочинаца ни словцемЂ неозначи да е у убиству 1 о в а н к а участвовала, а сви, кои го личпо лознаваше, жестоко опровргавау ово безбожно окривлћнћ: но гласЂ неколицине гу610 се у обштои вики; и истомђ се млого доцн!е тор.кественммЂ разрешенјемг. папинимЂ у очима народа, и сматранћмЂ нћнбгЂ осталогЂ безпорочногЂ ;кивота , иодђ паметнм лгоди, свукло с' нћ гадно подозренћ. (Лродуженш с.Адук) М II Н Е Р А Л Н А Б 0 Д А у црпи.гћиу > нли i; вско м ». окружгш. Овб1 дана нк1о е Г. НачалникЂ Валћвскогг. Окруаан, да е се у селу Црнилћву нека кисела вода пронашла, и то случаино. Селакг. некш копагоћи едну стару калдрму паиђе на нек1и затрпанми изворЂ, у комђ се та кисела вода налазила. Г. Началникт> разумћвши то, даде истбш изворЂ до дна изчистити , и нову букву мћсто старе, кон се онде нашла , и зме .