Podunavka Beograd

183

торЂ XI. у владатоћш светомЂ градт> на оба- ј лама Тибера (1377). Но наскоро умре (1378), и Римлнни побо-е се , ако га какав<в странацг. наслЋди, да ће н-а ново лзгубити пробитачно присутство свога моћногљ пастира. Заклшче да овомђ на путт. стану. На данг> избора устраши кардинале дивлл вика беснећегљ пука. „Оћемо Римлннина"! разлегало се сћ претнбомђ по 'однику. Зачуе се звека оружи... Уллашенн свештеници иопусте, и наименуго досадт. прилично незиатногЂ Архиепископа Барскогђ; Иринл н о , за папу зедргкавши себи право, да униште оваи натеранми изборљ, како се прва безопасна прилнка укаже. Но Принлно — садЂ УрбанљУ1 — одржи се поносито и дрзко и обнви свое повишеши свима Христ1ннскимЂ силама. Прими затимљ честитанн одђ млоги ст> апостолскомЂ милосћу; само 1ованку и нћногтз мужа, на кое е мрз!о, стане гордо презнрати, шта више позове принцаДрачкогљ да свого помаику с' престола збаци. 1ованка, праведно разлреиа, скупи незадоволвне кардинале кђ себи у Фонди. Овде укину бунговнши изборЂ Урбана, наиме- | нуго на нћгово мћсто Клеменса VI. и тако даду поводђ раздору, кои е 40 година дрЈкаву потресао ратомЂ а цркви на саблазш. служш. КлеменсЂ буде торжествено дочеканЂ у тврдинби Неапела. Докђ су му овде кралБица и великаши кралЈ.вства ноге целивали , разлегало се по вароши : „Да живи папа У рбанЂ ! " —■ и една дивлн гомила просгака стане плћнити палате плелшћа. СветБ1и отацЂ КлеменсЂ утече у Авинбонђ; но i о в а нка мужествено изиће предЂ метежнике и казни ш за нбиово злочинство. ПринцЂ Дурачкш налазјо се у Фурла- ! н 1 и, где е у воиски УгорскогЂ кралн ратовао проти†ВенецЈана. Нћгова супруга сђ де- ! цомђ остала е у Неапелу. СадЂ е онђ позове себи, и 1ованка, уздагоћи се на благодарностБ и СБ1Н0ВЛ10 дужностБ , оправи му великодушно ове драгоцене заложнике нћгове верности. За награду тога обелодани лицомћрЂ злу свого намћру. На скоро дође у . Римђ , да тамо проти†свое маике и землго и

небо наоружа. Папа УрбанЂ прогласи га за кралн одђ Неапела; али наипре уговори за свога сшновца кнештво Капуу (1380). 1овавку прокуне, нћнш земала лиши, а нћне поданике разреши одђ покорности. Луча е већЂ запалила ; на све стране лиже пламенЂ буне; но 1ованку, кого нћни народи оставише, неоставлн мужество. Са своимђ муигемЂ скупи оно мало вернм , позове свого Флотту изђ П рованса у НеапелЂ, заиште помоћи одђ крали ФранцузкогЂ; узме нКговогђ брата, Лудвига одђ Анжу, на место издаиничкогЂ принца ДурачкогЂ за сћша. Папа КлеменсЂ у АвинБону потврди ово приманћ, подари Лудвига сђ НеапеломЂ, поклони му и црквену државу, кого УрбанЂ притаа«ава, и врати сђ удвоеномЂ ;кестиномЂ овомђ противнику све громоре стреле, кое е побацао на 1ованку и нћне приврженике. Грозно позор1е! несрећно време, кадЂ благосло†првосвештеника посвећуе издаго и буну; кадЂ су убоинми мачЂ и анатема гласоноше, кои народима обнвлгого апостола мира и Исусова наместника. Мала е бшла гомила , кон е, верномЂ супругу слћдугоћи, за 1ованку на боино полћ излазила. Пр инца ДрачкогЂ воиска мложила се свак1н данЂ одђ бегунаца, коб е суевћрнми стра' одвраћао одђ нБиове кралБице. И самЂ Н е а п е л ђ прими лгобимца папе Римскогђ, и садЂ буде 1о ваика у тврдинБи обколћна. Залуд' е све еднако изгледала на Флотту, кон ће Јои доиетн спасегпе. ВећЂ е бђ1ЛО у тврдинви све потрошено, већЂ е и сама кралБВца трпила наимучгиго гладБ — а Флотта се никако неуказуе. I ованка дође до краиности, стане уговарати са своимђ непр1нтелћмЂ; оће да се преда, ако 10и се за петЂ дана никаква помоћБ непокаже. — Са стра'овитимЂ ћутанћмЂ прокрађуго се ови дани тегобногЂ очекиванн: ни клете лађе Приближуе се и пето вече — Онда учини са сува горишЂ Прв нцђ Отто сђ мало вернв! , кои се очаншемЂ разжарише. СтрашанЂ е бои био , што е овде за престолЂ и животђ бесшо. Понек1и пада, нико неуступа.... На кое разнри се Отто и прокрчи мачемЂ до непр1ателБскогЂ главногЂ барнка мртвачкш путЂ. I о в а и к а то смотри и погледи; ербо 6 већЂ витезЂ обколћнЂ, обезоружанЂ, везанЂ, а нћгова уплашена чета разсута, као лакш прашакЂ. (КопацЂ слЉдуо.)