Podunavka Beograd

^05

. ! У зашли у теснацЂ, а шмх> преградимЂ путЂ , а међутимЂ поставлћни по ВБтсинама Гвериласи почну сђ обе стране палити свошмђ грозномЂ ватромЂ. О да бн ко бшо СвћдОКЂ ОВОГЂ жалосногЂ позор!н! Беззаштитни Французи падаху поб1нни одђ |невидимБ1 стрћлаца, и оставлнху намЂ оруиие, џебану, ранћне и рану . ... Одђ свега одћлћшн ние остао јкивђ ни еданЂ човћкЂ ! Мм сакр1емо плнчку и разиђемо се коекуда. После едне неделћ дана заповћдимЂ 1имђ, да се саберу у предћлу око Монреала, и за тимђ отидемЂ у ИзаносЂ кђ момђ стрицу или болћ рећи кђ улп1нни , ерЂ е име Ксавер1и Мине бмло већЂ познато, и Французи су га добро познавали. Село е бмо заузео непр1ател&; еданЂ ранћнни капетанЂ а;ив10 е у кући Мануела; у онаи махЂ, кадЂ н стигнемЂ кући , Улшнна му зав^аше рану. Л загрлимЂ сестру одђ стрица, што ми се чинило, да се ние сасвимЂ допало ОФициру. — Буди ми здрава сестрице, рекнемЂ 10К н. „Сестрице ? запнта капетанЂ, зарЂ тн имашЂ другогт. брата осимђ Ксавер1а Мине ? Тетко ономђ Гверилису, кои е онако подло истреб10 роту нашегЂ полка " — Мина 10штв ние сишао сђ памети тако нко , да преда самЂ себе у руке непрјателго! одговоримЂ а ладиокрвно. Небоите се капетану, да самв л онаи, о комђ вб ! говорите, вн бн скоро то дозпали „Л вамЂ одговарамЂ за брата, рекне спокоино Улп1нна: Ксавер1и е добарЂ младићЂ , и само е у толико крн†, што се у мене залгобш." Л се горко насмћемЂ , и желећи о ^ржати р : ћчв дану капетану , одемЂ у наиблигку ливаду по отровну траву. Смртно пиће буде сготовлћно. — ПодаИ ово капетану, рекнемЂ а Улшани. „Зашто ? " — Да се мзлечи за свагда.

„Ксавер1е ! " рекне ми на то она; ,.тровати непр1нтелн е иизко ; Шпапг .олацЂ вала да га срета сђ оружЈемЂ у руци ! " — Сва су средства добра, коа доводе кђ мети Мћсто одговора У лшнна баци пиће крозЂ прозорЂ и замнсли се. После неколико минута невћрница ми рекне: „Н самБ преварила капетана , и уклоиила сво подозрћн1е, ал' неће сви слћдовати М010И предостороагности. Зато уклоии се одавде, и врати се , кадЂ отиду Французи." Твои е савћтЂ добарЂ, рекнемЂ јои а ладнокрвно и при овои рћчи полгобимЂ го; но полгобацљ мои , ние причишо ни наиманћ промћне како на момђ , тако ни на нћномЂ лицу. Лице мое ние се запалило одђ лготине, нћне агодице иису побледиле одђ страха , а међу тимђ незадоволБство е стезало мое преи ; и оиа е .... дрктала одђ угкаса ! Л неодемЂ изђ села ; до иоћи самв се крш, а затимЂ почнемЂ тумарати око стричеве куће. У лшнна е опетЂ прев!нла рану свогђ госта, кои го наипосле притегне кђ себи и полгоби у руку. Улшнна се ние противила ! Донђ Морено ! можете ли вн себи представити како самБ а провео ону тужну ноћв ! ... Л бн дао душу и јкивотђ , само да самБ имао онда У РУЦИ пушку , да ш обое убЈемЂ.... Међу тимђ мои другЂ ЖанЋ, кои е одавно замномЂ мотр!о, увати ме за руку и одведе. НезнамЂ како самБ провео онн шестБ дана, после кои су се имали скупити Гверилнси. Они се скупе сђ радостннмЂ за мене гласомЂ: Полкђ налазивши се у Изаносу добно е заповћстБ, да заузме варошицу МонреолЂ. Французи су бнли у моимђ рукама ; а самБ могао обколити ову малу варошицу , запалити е, и изтребити са†полкђ . После два дана наумили смо извршити наше предузеће, чекагоћи да се сабере веће число Гверилнса. СтрицЂ мои МануелЂ обћћао се такођерБ доћи изђ Изаноса ст> тридесетЂ воиника мени у помоћБ.