Podunavka Beograd

208

„Ло, адна, еаблп момче, Неговорн, нечнаши ме, Нит' е теби садћ Јмрегн, НиУ за другог' мен' е' удати." Л у овммђ рћчиа иикано неналазимт> чувство Јкарке лгобави, чувство велике туге и а:алооти. И сама наивећа надел«да , да ће драгш н 1> нћ опет-Б оздравити, иема оне силе, да предстоећу Јниву опасноетБ изгиади , и стрепеће срце, срце, ков тако силно лгоби , одђ лгалости силпоп> излива устегне, Саблн момче да се на муке , а цвћтЂ дКвоиче нигита не осећа , као да црвићћ кака†издише. Момче е голобрадо на селу , дакле проето, као и остали селлни , а просто и обучено. Н дакле немогу вћровати, да е исто момче „полсб од з 61;лс свиле , сучб(,Л1& злитолт иавеаемб, и биссроли, иакикенк" имало. 1 оштб ние тако нно бисеру пала цћна, да га могу и селани на оолсу носити ; а ако.е заиста момче такавт. поаст. имати могло , онда већљ ние па нћму лриродие простоте украсЂ, но зиакЂ, да е кујкиостБ моде и накита и природе краеве оку«кила, а ово неслуЈки на похвалу и узвмшен1> природне лћпоте, но па поругу и пониженћ. Кадг. голобрадо момче у гомили играча и играчица цв К тђ д !.иогЈчету вели : „Чуеш -б мене ци!>тћ дћвоиче, Тн погледап ет» едног' краи Овог' нола до дрЈгога, едног' шоика иа другога, Лкпшег'Б одт> мен' на1 >:ј нећешт." оида ми се невиди „отв више несташно" „отб више" безобразно , а безббразлукЂ греба избћгавати, ил га казнити и сђ тимђ изкореинвати , а не укореннвати. Описиванћ селске простоте немоЈке никадЂ за цћлг>' имати дћиствктелну , нр праву природу. БезобразлукЂ оваи показало е момче и дал1>имг> посту ппомђ своимђ , што « дКвоику на оиаквомЂ мћсту нросило, гди „свктб на све стране вапАаа за, м.илплга у велглгл/цг^" и гди и са.ма нћгова маииа вћчнми санЂ борави. Г. рецензентЂ похна.иое описане обичае , а да ли е оваи обичаи л!>по описанЂ? да ли е кодђ Срба обичаи. просити иа гроблм дћвонку, и то у другкби незванм, но обичаемЂ скупл1>им лнца, у одсудетву родбине и родитела ? Ако цв К тђ д 1>воиче ие имаде ни отца ни маике , имало е амачио сродника . а момче е голобрадо имало отца, па опетг, ии о вдномђ пи спомена иема, башЂ и кад1> б;>; наопакЈи обичаи 6 бк ). на гроблк> просити д -ћвоику, кои бм у оваквомЂ с .лучаш као неупутаиЂ и иемораланЂ или избећи

или га презрителнммЂ бонма описати требало. Г. СубботићЂ при свемЂ томђ , што признае , да е дћвоиче заклетву погазило , а сђ тимђ и казнп заслуЈкило , овако наводи саблл момче говореће : „Дугно моа, цвћтт> дћвоиче, Буди еамо добре волћ, Свћтла софра на нае1> чека. За еофромт) е царт> СгеФане, Са Рок<'андромт> изт> Леђана, То су ду шо кумови нам'; н т. д. каква е ту казш> за погалгену заклетву ? Раи немолге казнћ бв1ти , иит' се ова овако благимђ р1>чма израгкава. Сабла момче ние изђ гроба устало, да свош свадбу у царетву ноћи проведе , но да казни погаЈкеиу заклетву и да е са собомЂ води , као што му се дћвокка обећала бмла. Сама измшшлћна неприродна смрт1> , одвођаи дћвоике на онакво лћпо м1>сто, гди е частЂ , гостба и веселћ , вћчито уЈкнван!) радости првч ноћи очекива , ние доволн>на казнЂ. „Па приетупн кт> цвћтт> дћвоицм, Опаше е лћкомв рукомт., ДесномЋ тури младо момче" и т. д. У овммђ рћчма показуе се знакЂ лготине саблв момчета , и намћра казни , а мало часЂ претвара се иста лштина у наивећу нћЈкностЂ. Дћвоика ние отишла за саблн момчетомЂ ии своеволвно , ни сђ показанммтз буди каквммђ знакомЂ противлћнн, ерЂ се у каменЂ претворила бмла при поави сабли момчета. Што е завлетву погазила и казнЂ заслужила, а у мћето ове награду прјимила , побуђуе у иами негодоваић , а не сагкалћнћ, што е и Г. рецензентЂ примћтјо, а Г. СубботићЂ Јке.мо бм га у сан;ал1>нћ претворнти. Сангалћнћ бм, момђ мнћнно , беЗЂ промћне постоећегт> већЂ реда у баллади, само онда краи балладе у чнтателмша прОизвео , кадт> бм преступница у страшиомЂ часу указавшегЂ се саблн момчета, увидивши и познавши кривицу свош, своеволћно страшномЂ суду и правди себе подвргла , у комђ бм случаго и почитанћ наше заслуЈкила, као што зликовацЂ какавЂ, кад-Б у час}' собствено1Ђ увћрена свогђ беззаконјл конацЂ недостоиномЂ Јкивоту своме собственомЂ рукомЂ учини, почитаић и сажалћнћ иаше заслужуе. И ово бм , ммслимђ, млого болћ бмло , него да е, по примћтби Г. рецензента , у наручш свогђ младоженћ, безљ икакве свћдомости преступленн свогђ и заслужене казни, мртва остала. I) « р ђ е М а л е т и ћ ђ.