Podunavka Beograd

тниђ силама, као своимђ подпорама, непочива> н изђ нви, као корена свогђ , пштателнми сокђ несиса, раванЂ е , и применути се може сувои воћки, кон ма да е у землш укопана, и по внутренвои частица 1ои чврстини усправлћна стои: олетЂ зато цвета и плода никако недоноси. Друго ПоезЈл надЂ свима осталима, и осимђ св1јо осталм умозаниман1н то преимућство у' себи има, да е безкраина и безпредКлна, кое е зарЂ и славнми ХердерЂ у некомЂ смБхслу и отношеН1го тада потврдити желЈо, када е изреко: да Поета онде починћ, гди философђ сустае. Она великол1.пне облике стварш начертавагоћи, све одђ красн1б красн10МЂ одеждомЂ природу кити и облачи; снине опћснава догађае, она славне сап!,ва гонаке, она срце човеческо на поедина чувства разствара и разтапа, а она такође и виспрене ума чертеже у изкуствене спечатава образе , и тако ммслеобразнми у изкуственми светЂ пренаша и живо га предЂ очи ставлн. Шта више она пренебесне предћле сђ царствомЂ превћчногЂ блаженства наипр1нтн1имЂ бонма оживописуе, она небеснми сводђ сђ теченЈемЂ звезда у песмама слави; она землћдћлца забавнми, и пастмра са стадомЂ невинми животђ лшбкоизразителномЂ кичицомђ сво1омђ верно чертава: она великолћпно пришеств1б дневнаго цара т. е лрко на хоризонту излазеће сунце поздравителнммЂ пћн1вмЂ торжествено предсрета, а она га и у румену свомђ заодећегЂ такође благодарителнммЂ гласомЂ прати и сђ нђимђ се опрашта; она тиху ноћцу сђ хоромЂ анђелскимЂ у светлостг. месеца облачи, а све земно сна повоЈомђ пов16но на одмора почивалу тихимђ гласомђ успавлше и сладкомЂ покош у обнтш предае; она садЂ полеће у вмсђ подђ небеса, садЂ се опетЂ спушта у пучину морску; брда и додине радо посћштава, полн и градове песмомЂ нзпунлва; сђ усамлТ.нммЂ радо се сдружуе, утреншшћимЂ птицама одпГ.ва, жуборећемЂ по ливади погочићу согласно попКва , нити има у естеству предмета, сђ коимђ она мило недругуе; као што реко: Поез^н е безпредћлна; ерђ одђ наиманћ травке и мравка, па до вселеногЂ свествора и пренебесногЂ Саваота кругЂ свои простире; 10ште сваку иауку полепшава, сладкимЂ вкусомЂ пуни, и умилнммЂ зракомЂ обаслва!!! Па опетЂ са старЈимЂ, зрел ^имЂ и изображеншмђ возрастомЂ, како кодђ поединм лица тако и кодђ целм народа, такође и она стари, и у сили сво10и малаксава изђ узрока, штб свакји човекЂ, дакле и цео народЂ, како у зредГе и раз

борит1е ступи године, рад!е се сђ истинбшђ и озбилљнммЂ изпмтиванћмЂ и изпознаванћмЂ ствар |и бави , и више се за умножаванћмЂ и усугублаванћмЂ знанн и познан1"н свои , него засамммЂ украшаванћмЂ и полепшаванћмЂ таковм нгми и отнма, нити се изображен ^и умЂ самммђ окрасноличаван ћмЂ познатм му већЂ предмета радо уздржава одђ далћгЂ набавллнн новм познашл. У истои пакЂ причини, мб 1 слимђ, да ће доста поннтно изнснеше свое наћи такође ово загонетно изречеше: да е Поез1а свакогЂ просвештенн доика и колевка; ерЂ као што чувственостг, по природномЂ реду умности предходи: тако у прводобномЂ живота кругу облнке ствар1и, кои прво у чувственостг, спадаш, радо човекЂ окрасноличава, и оку чувствености ласка, кон сђ нвиме влада; у далћмЂ пакЂ живота времену, кадЂ већЂ умностг, сђ човекомЂ обвлада, вишеу естество и суштественостБ ствар1и тежи умЂ да проницава, и озбилвно познан1е тражи, каково му тада обилномЂ рукомЂ сво1омђ понаипре пружа Исторјл. Псторјн велимЂ, кол самомЂ државословномђ струкомЂ св010мђ на позоришту света наизнаменитјл рода човеческолЂ дћла и приклшчен1н у свезнои целини, и у виду позориштне игре човеку представлл. Но да бм поменута рода човеческогЂ приклшчешн у едну целину прибрати се могла, изискуе се узрочнми савезЂ између причина причинћнм дћла, н одђ туда послћдушћи слћдства; човекЂ пакЂ по краткомЂ животу свомђ нити све то преживити, нити по тесномЂ на поместностБ ограниченомЂ простору све то прегледати, нити по недостатку звашн и достоинства у таиностБ причина свега тога вникнути и допрети може, него му Исторјн све те недостатке подпуно накнађуе тако, да бм се доста слично рећи могло, да Истор1н жнвотђ човеческш на све векове продужуе, по целоме свету човека жителћмЂ твори, и на сва достоинства и званја достоино га подиже тако, да она дћла и лнца, одђ кои е пукш светЂ удалћнЂ и само имђ се изђ далека диви, оваК руководствомђ Истор1е у таине кабинете, и она игралишта државна, гди се судбине народа рћшаваго, приведенЂ, све то изђ близине сматра, и оне светскн дћла конце, кои се у изкуственомђ животу у чворове смршени иалазе, у Исторш разчворене и разпетлнне нашавши, чисту жицу прошлоп. времена лако себи на цевЂ познан1л суче; а доста пута и сама дћла, кол се современицмма своима нису башЂ знатна бмтн -видила, у касшн времена збогЂ свои слћдств,