Podunavka Beograd

ва«к> с РЧа> КЂ развитку добродћтеине вол!., 10ш те кђ лоредку и облагополучаванм човечесиогћ ишвота вмше приноси, него икон изв^стноств бмло Математике, или ма кое друге науке. Осимђ тога у Философ:и текг> учи човект> себе и границу ума свогђ познати, да бн тако у место суетнм ммслш, чисто зрно и езгру изђ св1К) осталм наука себи ирнбирао, и све то на путу добродћтелви благомудрено употреблнвао; ст. когт> гледоточјл тада ни наимашо у пространочђ свету тварку равнодушнмм-Б окомђ човекЂ непосматра, него му се и свако зрно прашка, као нуждна и преважна верига све скопчавашћегЂ у естесву ланца поавлше. Далћ ФилосоФ1а, осимђ што разсуђаванн и вкуса силу, коа два своиства наивмша човека у зкивоту срећНБ1МЂ, а у свету употребмтелнммЂ творе, внше него икоа наука развЈн, 10ште одђ наивећегЂ до наичанћгЂ на последнћ основе сводећи , и до краинм стихјн или жиплн свои разчленнвагоћи, човека предЂ олтарЂ задоволаства доводи, гди га са светомЂ примируе и наставница му живота постае по томе, што она страсти ублажава, тугу и печалв утолнва, она душу човека разведрава, и з^ свако станћ равномерно га припрема; она привидноснинми и наличнми блесакЂ сђ лица овоземности скида и свему за сунце и истино огледало служи тако, да у срећи мерило живота, у несрећи пакЂ заштиту и ограду противв удараца немиле судбе човеку подае; и у томђ смотрешго праведно се дакле Философјн наставницомЂ живота назвати може. Нбои устопце слћдуе Ф и з и к а или бстественица, кол е сђ Философшмђ доиста еднородна и као посестрима, самоштое разностручна; ербо Философјл, кадЂ изузмемо праизворЂ и прапосганакЂ свега, само о духу човека и нћговимђ дћиствама единствено слови, и тако внутренвш ума светЂ поглавито посматра; Физика пак -б вандушевнБ1и. дакле оваи тћлеснми и стварнми са св!Ш страна окружавагоћш насЂ споллшнми светЂ у свомђ своиству, и естеству изпознати труди се: за кое праведно и назмна се овочувстеногЂ света философ1л. Она, као такова, собственћш свои значаи, и собственене дражести свое има, ерЂ л доиста незнамЂ ништа поммслити, што бм веће удоволђство духу човеческомЂ принети могло, него руководствомЂ Физике изпмтивати и изпознаватн природу, таинодћистугоћу силу и законе н ћне; она природу и оваи тћлеснми еветЂ у

понвленјлма посматрагоћи, цело естество на нрвоизконна живлл и стабла свон разтпара и разчленнва, конмђ чудотворнммЂ дћломЂ своимђ хиллдама суевћрјн сђ овогђ света чисти , и хилндама новм изобрћтен!« и создаша твори. Она силшли громЂ одђ еуетногЂ гнћва Бож 16 гђ разлучи. на челичну громоводну га потегу сведе, и као рмбу уловлћну у рупчагу сручуе; она премоћне силе природе вешто поднрмлгое и човеку на стогубу услугу приводи ; а и самЂ преподаванл 10И начинЂ све остале надиеће, и много е одђ св1го други у томе пр1атнш , што не само умностљ, већЂ у едно доба и чувственоств занимашћи, много нче впечатлћше, као и свакО у чувство спадагоће дћло, у питомцима производи; а преко свега шштђ наивећу важностћ свого Физика кодђ света у томе има, што су користи и изобрћтен1н нћна сасвимЂ стварна и очевидна, нити се единствено на лично изображеше поединм ЛГОД1И. већЂ на усавршаванћ онм предмета односе. кои непосредствено ц1,лђ , и положително благостанћ државно подпомажу и узВБ1СуГО. Па опетЂ сва ова у кругЂ Физике спадагоћа дћла само су мдтер1ална или стварна, коима се само производи нешто и у бмће поставли; Формална пакЂ или умоповелћна човеческа дћла, кол смо, као нравствена супдества, будући се међусобнм отношешн наши касаго, беЈЗусловно учинити и изпунити дужни, такова велимЂ дћла у кругЂ Права Приро дногђ спадаго. Права велимЂ ПриродногЂ, кое на обштои и самособственои прнроди човека, кон га онммђ, што е, и одђ св1го осталм створенд различнммЂ твори, и кол нипгта друго ше, нити 6б1ти може, већЂ она Божества у човеку искра т. е. умЂ на тои велимЂ обштои природи човека почивагоћи и оснивагоћи се, целомЂ роду човеческомЂ за обштегЂ и всем1рногЂ законодавца служи, и све на правацЂ изводи. Оно, као што па истоветнои природи, или на равносвоиственои личности нашои темелви: тако по истомђ равносвоиствене намЂ личности основу и насЂ све за равне и еднаке сматра и призпае; и тако е Право Природно онаи друг!и рода човеческогЂ спасителљ, кои га е изђ робства грађанскогЂ, у комђ га ни Богђ гледати н!е мого , а човекЂ га е у таково низвргао, срећно слободомЂ одкуп10 и избавјо! Оно е подвластника или кулукџ^го сђ т рађаннномЂ. а овога сђ владћтелћиЂ већма сродило, едногЂ другоме ближе привело иудружило; оно цћл1. и изђ нћ сганћ државно како