Podunavka Beograd

внутренћ, тако и сполбно за образацЂ прописуе, и одђ туда произтичућа права и дужности како владКтела и поданства између себе, тако целм народа и држава у међусобномг. одношен1К> опредћлнвагоћи, лако свћдомца тановога стана и склапа државног в убКђуе, да е тект> држава оно преизншно завеДенЈе, у комђ е човект. достоинству сво.мђ , као човекЂ, саббразно живити, правду и добродћтелв уживати и упражнавати, и тако последчћмЂ опред1.лен1Ш свомђ одговорити кадарЂ;. дакле Право Прнродно удешава и преуготовлива човеку не само благословено обмталиште за овоземнми, већЂ и за вћчнии сђ оне стране гроба трагоћш намЂ животђ удобно припремиште. — О тн човеколгобива и спасителна кнгјпго! ко те небм срцемЂ и умомЂ облгоб!о, самЂ 61.1 себи убица бмо1 Наипосле када бм престао на изброи науке поединце наводити, желнмЂ гоштђ сђ неколико о наукама мнсл!и, и сђ нешто у обште произнешенм речји беседу мого заклгочити; ово пакЂ намеравагоћи, сећамв се Аристиповм важнм овм реч!и: „да бм онђ волео просЈикомЂ, нежели 6 б 1 ти глупакомЂ." Кое изречеше одђ старина већЂ лвно намЂ сведочи, да су науке, као неке надземпе чудотворно благодатне силе, одђ свакога века, за толнка роду човеческомЂ подареиа блага, паче свега достоино и нраведно почитоване бмле; ерЂ оне намЂ небо отворише, оне землго око сунца окронуше, одђ едногЂ до другогЂ краеточ1и премерише, Америку одкрише и ослободише, и целе вселенне премудрми склапЂ и составЂ докучише ; оне магнетическу иглу пропађоше, оиога морскогЂ путевођу, кои човеку онде, гди му е зарв прнрода по тКлесномђ слогу ногомђ ступити закратила , широкЂ путв просеца и сђ целб1мђ га светомЂ у саобраштаи доводи; оне барутЂ и кнвигопечатнго, два всем!рна народа и владћтелн поб^дитела породише, и оне, не само државу, него и цео светЂ у колу свомђ обрћу. Оне човека одђ ш>вон до покрова смотрено пратећи и надЂ нђимђ. као анђео хранителв, лебдећи, одђ свакога зла и пагубна случан пр ^нтелвски бране и заклнннго, изђ самм лготе болести ноктјго силомђ изчупаваго, живогђ , честв и иманћ не само обезбеђуго, већв 10П1ТЂ и свак1и начинЂ заслуге, и стогуба живлена средства човеку подаго и набавллго; словомђ : све свое данашнћ благопр!лтно живо-

та станћ читавЂ родЂ човечесиш сђ милммђ признан !емЂ наукама благодариги, и неброене имђ олтаре подизати има. Оне су предивнБш храмЂ мудрости, гди премудре о нвима дКиствугоће кнвиге свете ума иконе представлнго, коима сђ чистомђ лгобвомЂ и метанЈемЂ до землћ свакји изображенЈи народЂ на целиванћ приступа. Па зато и тебе Роде Србск1и! несумнћно за Просветител 1/ мђ твоимђ подобно творећа већЂ видимђ ! па и за у будућностг. предвидимЂ ! Ликуи младежи, добри наши ученици! радуите се са мпомђ врс.тни мои созваничници! ту е племенитми Родђ ! ту Светлми Кннзђ и ГосподарЂ наиљ! ту бригоносни државоправителви! кои торжественми заветв обричу: да ће и у напредакЂ за иросвету рода свогђ вечите олтаре и паметннке подићи и по себи оставити! за кое ће имћ потомство славу, а мм певати многал лћта!!!

П Ђ г м А. (сђ н&мачкогт».) ЧитавЂ свЈ.тђ е пћсма, а исторјн нћна мелод1*н. Небеса пого пћсме, а то су: сунце, мћсецЂ и знТ.зде, и нљиова свћтлостг, е нђиовз пћсиа. И землн попћва пТ.сме, а то су: каменћ, цвТ.ће, дрва, животинћ и лгоди. КадЂ звћзде трепте и слго. то онда пого, ерЂ бол е нвиова пћсма. ЖелишЂ ли знати како цвћће пћва, мириши га: мирисЂ е нћгова пћсма. КадЂ дрва цпћтаго и зелене, онда пћваго. Шта су друго птице, него живе пћсме. Славуи е пћсма пћсама. Шта е човекЂ друго, него јкивми хименЂ на славу божЈго ? Радоств, чезненћ, лгобавЂ, 6 олђ есу нћгове пћсме. ЖелишЂ ли знати, како Богђ пое, то чнтаи псалме, Клопштока и истор1'го свћта. В. Б е р а р ђ.

ПОГР-ћШКЕ У 3 ЧИСЛУ ПОДУНАВКЕ. На обр 3. стр. 2. у 19 врсти прнм&тбе; доказателство. На обр. 4. стр. 1. у 21 врст.: ц&ло; у 3 врс. прнм&тбесђеј! на 2 стр. 8 врсту треба овако чнтати: „што штнрт. и ноприве вЉнцу недоликуто;" у 10 врс: снрпнт.. И ад а т о и п е <( а т а н о

У'"»редникт. Милошт. Поповићт.. ј Праввтедственои Книвгопечатвкн ј Београду.