Podunavka Beograd

ницмма на главу натин 1 ■ златомт, тг;ане калпаке, за калпацш челенке убране.'Пошто е сила уобрашенл овакву комед1К) изиграла „излази паметв" стихотворца ..пред-Ј. стегнуто му срце и замућенми по главн умт> ст> р еч'к> Мудраца: „,, Одђ смрти пловнике деблвнна даске бродне само раставлн."" Са«е су опе рТ.чи у сташо срце му стегнути и умЂ по глави замутити, што сва страота беснога мора пЈе учинити могла. Овакавт> е стра после оиакве радосгн и одане славе Бои;1е природн нашои протнванљ. Сл!.ди онакве страшне природне понве немогу се ни изђ срца онога, кои го често у животу искушава, тако лако и брзо изг тадити, то ли онога, кои е нсту првми путв у и;ивоту вид10, и комђ е стра жалостЂ тако лгоблћна гкена на броду удвонвала. Она дакле страота морала е дуго предЂ очима нашегЂ пћвца станти и опасноств му прошасту нгиво предстаклнти; како е пакв истми, безЂ сваке дане му помоћи разума и безт. сваке духа самосталности, при погледу утишаногЂ мора стра заборавити, Бога, као виновника избавлћна нћгОвогЂ одђ очевидне смрти, само мпмогредЂ споменути, а напротивт. тога дТ.тински сђ таласима се забавлати мого, и какву су саме рћчн мудраца, после такве разсенне забаве, снлу имале, да му „срце стегиу и умЂ по глави замуте" — а немогу да изтолкуемЂ. По момђ мнћнио требало бм, да се е овм рћчш и безсмртјн свогђ у почетку сетт, што ни;ке наводи, па после да е „трубу запира" слушао, и „уређиванћ воиннка" гледао. Гди е срце ладно, ту е само вештина помоћу силе уображенн, но и то едва у станго празнину срца допунити; гди пакЂ поредЂ ладногЂ срца ни звештине нема, ту се лира у дромбулго претсара. (Продужен1б сл^ћдуе.) НЕ БУДИ СТРОГЂ НЕСРЕ1.НБ1МЛ, СР« БО СН II ТЕ Ј ! ЧОВЕКЂ. (Ст. Грчкогћ.) ГеоргГе IV. стрип ,ђ саданћ кралЂице енглезке, ловећи еданпутЂ близо Уинсдора, пресћче ловђ изђ сострадан!а ко умореномт> конго Учредиикт. М и л о ЛЈздазо к пвчатано у П р а-в н т о

свомђ : тако полагано лшећи сзмђ путемЂ нрозЂ шуму, чуе негпи агалостнми аукЂ, и окренувши конн кђ тои страни , дође на едно мћсто , гди подђ гранатммЂ растомЂ сдиммђ на малои сламнои простирки нађе сђ душомт. борећу се Циганку. Сишавши се сђ конн потрчи кђ нђои и запита тронутЂ ту едн.у за болесннцомЂ плачућу дћвоичицу: ..Како тн могу помоћн, лгобезно д!.те мое." „Маика моа, Господине," одговори дћвоиче, „хтћла е да ши свештеника доведемЂ, кои бм е поуч1о и молнтву !ои пре негЂ тпто издане очитао. ШтросЂ отрчпмЂ у УинсдорЂ и потрангимЂ свештеника, но ненађеиЂ никаквогђ да дође и да се Богу за умирагоћу ми маику помолн." Смућено лице умирагоће посвћдочавало е, како е горко за тимт, пеполученћмЂ тугкила. ,.Мене е ћерко, самЂ Богђ послао,'' рекне Кралв, „да поучимЂ и утћшимЂ маику твого." После сћдие на едант. завежлни алЂина, узме руку жене, изасни 10К шта е грћхЂ, и каквм «ђ се начиномЂ овогђ опроштевћ получава, тврдомЂ вћромЂ на Христа Спаситела. Рћчи нћгове чинну се да су дубоко упечатлћнћ учиниле на срце нћно. Очи 108 се разведре, умилно смћшенћ показнваше се на бледнмт, устнама нћннмЂ; душа 1ои одлетн, носећи свћдочанство Цару Царена о вћрности земпогЂ служителн. Међу тимт. спроводннцн Цара, незнагоћн гди е, стану га тражити, стигавши, нађу га сћдећа близо умерше и тћшећа плачућу дћцу. Онђ се дигне, пружи неколико дуката бћднммЂ дћвоичицама, обећа имђ , да ће водитн попеченје о нЂима, и рекне јимђ , да се Богу моле, и на нћга надежду полажу. Потомђ убрисавши сузе сђ лица, попне се на конн. Приврженици ићгови стону ту у себн чудећн се. ЛордЂ ћаше говорити; но Нћгово Величеетво, окренувши се Циганима, и указавши бездушно тћло и плачућу дћцу, рекне сђ великимЂ побуђенћмЂ: „Милорде ? ко е овима ближнЂи бмо? 1 ' 6 в т и м 1 е А в р а м о в и ћ ђ.

Н 0 В А К Н Б Н Г А. ДрагутинЂ Кралп Србсши. Жалостно позор1е у 5 дћиства одђ АтанасЈл Николнћа. У Новомђ Саду 1844. печатано писменм 1ована Каулиц!е, ц. кр. пр. типохраФа. —На 8-ку, стр. 200.

15. ПоПОВИћт.. с п о К п 5, и г о п е ч а т п ћ н у Б е о г р а д у.