Podunavka Beograd

Да с* прнрода на насв неразсрди, И ругобн пкчнои нас -б непреда. Теби сада о Небеснмн С бш ^ ! Спаснтелго свеи. рода игодскога, Молбу ову СЂ уСрДћМЋ ПОДНОСНМЂ, Да Србннству непкомЂ подпоре По вћков'.иа н времен'ма златннмт., Више пошл 1'. шђ Нииића 1ована, Да и Србство изт. мрака се дигпе, И упозна ткое волћ путе, ТадЂ ће т' славит' к'о штоно е дуа;анЂ, А не к'о што суета му каже. —• Равномћрна л' Лсидору Фала, Што Нинића на то напомену ; ДобрБШ добромт, добро одобрава. Ранко АлнмпићБ С. В.

езвшословне ввсти. У НЂМАЧКОМЂ вЗБШУ МОРА СЕ ЗВАТИ II ПИСАТИ: ©гајз А НЕ ©га| (ГЛАВНБШ ГРАДЂ У 1ДБ1РШ). (Продуженје) Г. Хаимер - Пургсталг. наивнше се позмва на то, 1цо школске кнвнге Стга1г пишу. Но старвш Киндерман -б дае сврху промћне имеиа тога града слћдеће изв^стје: „По уставлћнм нормалвмхЂ школа уземлви пађе се наипреушколСКБ1ХЂ книгахЂ Сгга1г мКсто СтгЈЦг печатано. Бмо е, како ми е познато, умБ^сао еднога странога, кои у нашт, изговорЂ одвише повГ.реЈпа полагаше. Таи случаи медготимЂ учшш, да се при овдашнљихЂ школахЂ ннцг, до овога часа Стга12 изговара , пише и печата. " Тако дае КиндерманЂ у г. 1790 почетакЂ новости, Ога1г писати. Градачке Новине звале су се одђ г . 1740. до 1786. „ОгаЈгег Хе11ш1§-," гд1, се па еданЂ мзхђ у „Ога1гег Мегкиг" покрвсте. У исто врћме зваше МеркурЂ и среднБоаустрЈиске Новние таи градЂ Ога1г. Таи писанл бунтт, трано е одђ г. 1787. до 1795., но одђ онда до сздђ уталоаао се е 6 б 10, и надати се е, да ће и садЂ као и пре изчезнути. Хаммер-ПургсталЂ и самЂ е г. 1800. Ога1г писао. М 1,г (Нћмци) већв садЂ у наикраћемЂ вр!>мену до 6 б!ли смо пет& разлнчитБ1ХЂ на-

чина писаил. Сви землћписци нашега врћмена и скоро сви нзображени пишу Ог5Нг; говорникђ у 21. скупш,ини нћмачкмхЂ изш.ггателл нарави борн се за Ога1г; ученБ1и архиварЂ ВартингерЂ и нј .гоIIи наслћдници пишу Ога1х; у п ^Б1рскомЂ лћтопису (1842) изнснисе БаронЂ одђ Хаммер-ПургсталЂ пре за Огесг неголи за ОгГИг, а дописннкђ бранкобродскога листа обходћнн мб 1 сли , да се мора, да 6 б 1 се отезанћ гласника а лсно изразити могло, Огаеге писати. Тихђ петг, начина пнсанл пронзишли су у течаго одђ нћколико недћлл, одђ како смо се одђ о 6 б 1 чнога начина одвратили, и потребпо е , да се, за избћћи 10ш,Б већу сметшо, досадашнћга у о 6 б 1чан уведепога писанн иачина Ога1г придрвжавамо. .Тако умствуе Г. ШраинерЂ, како 6 бј се славеиска р1,чБ Градацг нћмачкм изговарати и писатн морала, и немогу мое удивл1,ш'е узгегнути, сђ каквомЂ се точностго и разборнтостго Н1,мци боре, докђ начинЂ пнсанн само едне едите рћчи опредћле, дочимђ кодђ насЂ о таковб1хђ стварихт, ннти тко ш г а говори нитђ ромонн, већЂ пише како тко зна, неосврћући се ии иаиманћ на Срвбулћ и друге повелћ, стои ли тамо Нннзђ или Лнезг и ш г а ли е л ш г а ли е ? У наведенБ1ХЂ рћчихЂ Г. Шраинера видимо у кратко ово: 1) Да се е славенска р!.чг, ОгаДас, ОгасЈес, ОгасИс (Граднћ) скоро хиллду година борити морала, докђ се е по правилу нћмачкога езнка сасвим-ђ у Огае1г, Ога1и претворила. 2) Да су понаивише Славени и они медго нбими стапугоћи Нћмци звали (<га1х, а прави Нћмцн изђ унутарности Нћмачке ОгШг, ерЂ о онБ1ХЂ другмхЂ по Нћмачкои налазећихЂ се Ога1г -ахЂ, кои су се по правилу нћмачкога еЗБша већв утврвднлн, никакве разпре неима. В) Да Г. Шраинерт, надЂ Г. Хаммер-ГГургсталомЂ у толико побћду одрвжава, хцо не само већа частв повелл, него и правило нћмачкога езБша за нћга говори , о чемЂ ћемо се изђ наведенБ1ХЂ примћра такш освћдочити. Нћмцн изговараго и пишу оне рћчи, кое се и у ДРУ гбтхђ езмцнхЂ находе, и рћчи су Огас1ес подобне на слћдећш, пре стране, пакЂ онда пћмачке рћчи садрвжавагоћји начинЂ: