Podunavka Beograd

&

Каг-1-пОпа.

|Кег-п(1еп. 1) (Каг-пШеп.

Оог-1-са.

Оог-г. 2)

Маг1-1-8.

Маг-2.

Сгат-1-2а-!1.

Сат-бе. 3)

Миг-1-са.

МЦГ-12. 4)

Ко1-1-п.

Ко1-п. 5)

Стгап-1-са.

Сггап-ге. 0)

НаИ-ј-а.

8ађ1. 7)

С-ћ-1-1.

Сћ1.

Првс-1 те.

Вгп8-1е.

Брвн-1..

Вгип. 8)

Ло1аг-1-и«.

\о1аг.

Соптп8аг-1-и8

Ко ћппнваг.

Рори1агћа1-1-б.

Рорп1аг11а1.

Рори1аг-1-8.

РориШг.

Оап-1-а.

Вапетагк.

Лпг-1-пБегак.

Лиг-пћег§'. 9)

Тиг-е-к. 10)

Тиг-к.

Воћ-е-пиа.

Воћ-теп.

Вог-1-аа. 11)

Вог-8е.

1ип-1-ог.

Кт-^ег.

Мон-а -хђ

Моп-сћ.

Но1-о-тис. 12)

01-ппЦ/..

Сгас1-а-с. )

(гга<1с,

6гас1-е-с. ^

Сгга1г,

Огас1-1-с. )

Ога1г.

Изђ тнхтз предлоа:енмх 'б примћра пиди се, гдТ ј ГОдђ у туђихЂ ркчихљ д, е. о и г стои, и

1) Овако се налазн у пове.шхт. од г. 1301. наппписано. 2) Градтћ у Кранг.скон кран рћке Сонче међу горамн. 3) Л знамт. да Ш.11ЦИ пншу : (жет.че (днв.ш коза), но они пишу н Пап^ен и Непкег, а пнсалн су Сггеи и Ога1г, како смо горе вндилн. 4) Р1.ка у ПДмрскон. 5) Град -б краи рћке РЈ.не (К1н'!н). 6} Н ћмци пншу н Сггенге, а пре су пнсали: <»га1П12, Огап|1аег (ОгашОаг). 7) Од -1. глагола са-бити, дакле с ј . прошастммт, д-ћлателнога: са-бнла-сабла. в) Главшпи градт. у Моравскои. 9) Градт. у Нћмачкои. 10) Ово е необћ1чно единствено одђ Турци. и) Мћсто са-борт. н у срћди копула (свеза): !. 12) Градт. у Моравскон, н долази одђ Х олбмћ * брвдо; 01шн1г е то исто 1цо н холбмн К б.

у нТ .мачкомЋ езшку избаци се или бол1> рћћи подђ предидућегЂ или кодђ слКдугоћегЂ (01пиН/..) самогласиогЂ писмена метне се , онде се у нћмачкомЂ езмку ауа, оуоииуи претворн, кое НКмци претворЂ гласа (ИтГаиЈ) зову. Оне двћ точке или чертиде ниш ( а друго незначе, него » или и. и н ово назмвамЂ копула (свеза), кон слово (Ргае(Пса1) сђ пологомг (8иђјес1) веже н. п. гор-1-ца, гор- значи слово, - 1 копулу, а - ца ( * шЈа ) пологђ. (Конацт. с.у];д_ук.)

ИРЕРАНА ЗРФЛОСТБ УМА. (Ст> ГрчкогЂ.) Тома ВилхелмЂ МалкинЂ познавао е Англезку азбуку пре него што е говорити почео; прн свемтз томђ што 1пе могао изговарати писмена, опетЂ ш е показивао прстомЂ, кадЂ е чуо кога име. Кздђ е бмо одђ 2. године почео е говорити, и одма читати и писати сђ таковомђ брзошћу, да они, кои нису бмли очевидци тога, никако вћровати немогау. На данЂ рођенн ићговогЂ, кадЂ му се трећа навршила година, напише сво1оИ матерн писмо, и после неколико мћсецЈи другимЂ сродницмма своимђ. У четвртои години познавао е Еллинску азбуку, и толнко е успћо у ЛатинскомЂ, да е сачшшвао теме посведневно са доволбномђ правилношћу. Пре нег' што му се наврпш пета година, гпе само читао са доволвномђ и савршеномЂ лакосћу, него е и разумевао чудесно. Карте ГеограФическе преписиваое изреднои оригиналу равно; учинјо е иеколико преписапја одђ главнв! дћ^а славногЂ ;кивописца РаФанла. тако согласиа са штилочп. и чувствомЂ орнгинала, да вћште суд !е предсказивау кадЂ бм се дао иа художества, бмо бм едаиЂ одђ наиславнји муигева. Одђ седамЂ година спнсивао е басне, и учигпо неколико нроба у поетическомЂ сачинћ1пш, кое небЈау презрителне; но нанпаметодостонн1е показиванћ урођеногЂ н К говогђ уобраи;енја бглшие то. Идеа н К когђ несуштествуемогђ мћста удубила се тако у уму нћговомЂ, да го е исно и јкивостно описао. Овогђ веселогЂ мћста мечтаваше себе царемЂ; имао е намћренћ да спише истор!н) нћгову, и запста е произвео раздћлене части неке. Сачини геограФическу карту уобразителне ове землћ, давагоћи имена свОгђ собственогЂ изнађаа главнБШЂ го-