Podunavka Beograd

вћсЈе трговнне у томђ станго налази, да е увозђ „еГни него извозђ, пада одђ године на годину. Она^ владћтелв у половину само изпуннва с во1« дуагностБ , кои се само исклгочително за ратника прпправлн, ерт. смешно е, да онћ само (јОИШПЈЂ буде. Нико И16 рођенЂ, да робт> спога сочовека буде. Опа е релипл наибола, кон наивеће вл1лн1е на нравственоств нма, и лгоде бладоима и доброд1>телшима чнни. Нема ингди ннкакве релипе, кои бм се у призрћн1«о морала здрано една одђ друге разликовала. Правителство дакле може ш равнодушнмм1» окомћ сматрати, н оно мора свакомт> слободу оставити, да омммђ путемЂ путуе, кои ће га у царство бла »;енства увести. Онт. нека € добарЂ грађанин ћ , то е све , јито правителство одг. нћга тра:кити и искати има. Воспитаи1е младегки естљ еданЋ одн наииећи предмета за правнтелство. Истинито добро државе, ксфист!, и нћна слава нзискуго, да е народт. изобрангенЋ и иаученЋ. Л желнмЂ нмати учителћ, кои нису суевћрнои побон;ности одати, али опетЂ способни младела. кт> добродћтеЛБи руководити и за полезне и искрене членове дра;аве изобразити. А што се филосоФ1е тиче, она се одт. свештеника нредакати немора, него одт. светскога човека, ерљ то бм толнко значило, да правдословт. ОФИцмра военми ексерцмрт. учи Философјд е Прометеи, кои е небесну свћтлостћ на землго донео, да родт. човеческ1и одђ преразсуђена и заблуде ослободи. Свакш владћтелЂ дужанЂ е почнтовати и пазити обште мнћнје. Сваке Новнне , аг;о ће лгобопмтне и интересантни да буду, нетреба да се чега устручаваго. БерарЂ.

п Р и С У Т С Т В I е Д У X А. у родини 1812., када се « нека частл. великобрнтаМ^' 111 морски н пћшачки Офицмра у еднои коле*би не далеко одђ вароши Мадраса при ручку валазила, случи се да се еданЂ грдне величние ^игарЂ међу нви однекудЂ увуче, и од-

ма некогЂ младогЂ ту десившегЂ се гонкера шчепа, и на свол лећа бацм. Овако изненаднммђ долззкомђ немилостивогЂ госта уплашени ОФицмри лате се оруапл свога и повуку се пеколико кораклин натрагЂ, сматрагоћи само не-, ирЈитногЂ госта , како сђ репомЂ своимт. у еднакои мћри, то на леву. то на десну страну баца, као да бм несматрагоћи на множину ншову у некомЂ двоумЈго бмо, како бм сирћчЂ, 10 штђ еданЂ грабеж!. учинити, или сђ учинћнммЂ већЂ одђ нретеће му опасности нзбавити се могао. Они, премЂ да су знали, да тнгарЂ пре, неголи ће животно каково напасти, обично сђ ударомЂ предш.и иогу, задубившл у нсти ма и нокте свое у главу, свладати обнчеству«, ал' 1и овде преднаведенми сирћчћ прекообмчаинми постулакЂ госта н1.10вогђ у ммслима осуети и доволвно увћри. да свако л;нвотно, у пун;дномЂ и потребномЂ случаго, необмчестпуе користи свое, на еданЂ сиомателнми начинЂ снабдћвати. МладнћЂ истми, кон е на леђи непр1лтелл свогђ недвил;имЂ лел;ао и предметЂ сабол1.знован1л бмо; »пе опетЂ никако околостоеће одма и то одвалштелно да на непрјлтелл и 1. говогђ изђ орулпл свога ватру баце, и сђ тимђ нћга избаве, побудити могао; а то зато, што су они о смрти нћговои двоумили, ерЂ упротнвномЂ случаго могли бм и едно и друго у еданпутЂ убмти. У овомђ н&иовомђ незпашо и двоумћшго, спазе на еданпутЂ, да се рука истогђ младнћа полагано днн;е, нрн чему поммсле, да су то послћдни знацм, иоима се душа одб тћла разставлл, и •гекЂ што су наумили. да освету надЂ тигромЂ учнне, кадЂ на нђшво велпко удивлћнје мнимогђ звера на землго недвилаша мртва, а младића сћ крвавммЂ у руцм ножићемЂ , кога е изђ срца непрјлтелл свогћ нзвадЕо сђ побћдомЂ стоећа внде. Какова е радостт. и какова су чувства зрителн тада бмла, то свак!и читателЂ, позиавагоћи ду \ђ и характерт. овога народа, лако себм представити може. — КадЂ е дакле истми младми Шпкерт. ближе кћ друл;ству свомђ дошао, то на многа нмтанл, каже шмђ да е у исто време кадЋ е одђ нби бадава избавлћнге очекивао, на ту ммсао дошо, да кротко свога похитителл столнћ на срого нолзу употреби, и тако безЂ дугогЂ разммшллваил одважио рћш10 се, и нојкђ , кога е у џепу при себи нмао, полако, како га нћгов«. похитителЋ спазЈо небм, извад!о, и у срце, кое му е на згоди бмло, углубившн му га, тако себе спасо. II. I. О.