Podunavka Beograd

62

Божге искру, шго сћ плавнне слетн, У одежду уншпп смести, Безтрага му име и презиме, Онт» с' противн блисту бож-ћмЋ листу! ! И раздван Бога одт> Божества, И дружи се ст> Момомт. *) ноћнммт. смномђ, Па се руга дану и дневнику, У комт. му е име записано, Те са Фриномт. хитн у колвнво —•. ђ. М.

ВР АТА УНГАРСКЕ ЗЕМЛЂ. (Извађенно нзт. пнсма едногт. страногг путннка.у Унгаска зетлп подобна е великомЂ котлу, кога узвБ1шенмн краи мине карпатске горе, Алпи и илнроки и влашки брегова. Укругу овоме заклгочена е издублћна равница, кого две главне рКке: Дупавт, и Тиса пресћцаго, и, провалвивагоћи бреговнтБШ кругЂ онаи, землго унгарску обколнвагоћи, отвораго трол врата, или пролазка, крозт. кое су народи у стара времена гомиле свое у предКле ове изливали. Ова трол врата налазе се: прва кодђ . Пожуна, онде, где Дуна†нзмеђу Карпата и Алпа у землго ову улази; друеа кодђ Београда , где Дунавв , у долини међу србскимЂ и банатскимЂ бреговима пролазећи, землго ову оставлл; а трећа кодђ извора Тисе , где е ова рТ.ка у течаго своме равннцу отворила , кол се поредЂ н К међу грднимЂ ерделБСкимЂ иунгарскимЂ Карпагима скоро до самога гребена наивмши Карпага пружа. КрозЂ прва врата Пожунска , на кои прагу е негда славнми градЂ римскш, Иарнунту.чг , лежао, пролазили су иароди унгарски на западЂ; овуда су нзлазили дивл&и Хуни Атилови, н грабежни Мађари Арпадови, да муче и плћне Н1.мачку и заиадну Европу; овуда су прошли Турци, кадЂ су држалк БудимЂ н наивећу страну Унгарске, да горише на БечЂ; но туда су и западни народи, особито НГ.мцн подђ великимт. КарломЂ и нћговимЂ наслТ.дницима долазили, да ове дивлТ. номаде за учинТ.но зло казне, ндоцН1б, да као грађани овде живе, вароши зидаго, и западну изображеностБ посаде; крозЂ ова врата путовали су побожни Нћмцн, нТ.мачки н Французки кралћви, молитве погоћи и крстомЂ означени одђ Рима и сћвернога мора у свету землго Палестинску; и овуда су пролазили аустршски владаоци са своимђ четама, да свое

*) МоиуСЂ.

наслћдје одђ Турака ослободе, а наипосле туда е прошла воиска великога Цара Французкога, да Аустрјго у Унгарскои побКди. КрозЂ ова врата су дакле пролазиле изђ Унгарске на западЂ дивлћ орде аз1нтски варвара, а са запада у Унгарску дошло христ1лнство и западна цивилизаЦ1Н. Друга главна врата су кодђ Београда , и ту е онаи чворЂ, у комђ се нутови, одђ БосФора н мале АзЈе долазећи, састаго са главнимЂ путовима на западЂ водећима. Покраи Мораве долазнле су на ова врата чете рнмско - бизантнски царева , а доцше неизброине гомиле турски лничара и осталм аз!нтскн робова султановш; и крозЂ ова врата разливале су се дивлћ окрутннка турски громиле на заповћдБ свога падишаха преко несретне Унгарске. Напроти†крозЂ ова врата ударале су храбре чете старм славенски жителл Унгарске на римску државу, а доцн1е воиске унгарске и аустрјиске ту су се сударале у крвавимЂ биткама са полумћсецомЂ, докђ су га наипосле крозЂ иста врата изђ отечества свога изтерале. — КрозЂ ова врата дошла в у Унгарску куга; око ове точке догађале су се све крваве борбе проти†Турака, тако, да е одђ Мухача и Сенте поредЂ Дунава н Тисе до Београда скакш коракЂ землћ крвлго Турака и Угра поливенЂ. Кодђ Београда примЈо е већЂ Дуна†последнго велику рТ.ку Саву и ту е скоро све свое воде у едно скушо. Сава се одђ Београда прама западу пружа; Драва отвора путЂ прама западо-сћверо-западу, а Тнса прама сћверо-сћверо-истоку; кадЂ мм дакле ове рћке одђ Београда сматрамо, видимо, да се четирн велике воде са своимђ пространимЂ рћкама као една грдна лепеза разшнруго, кое држалБица е Дуна†кодђ Београда, тако дакле видимо, да се сви изђ мале Аз1е, Влашке, одђ црногЂ мора, Трац1е , лдранскогЂ мора, Паноше, НТ.мачке и горнК Унгарске водећи сувоземни и водени путови кодђ Београда као у средоч1ГО и чвору своме састаго. И као годђ што БеоградЂ држалБицу ове грдне лепезе, у к010и се све нћне гране саединнван), чини тако исто влада онаи, кои БеоградЂ држи, надЂ свима предћлима , у коима се гране ове лепезе разшируго. А то е заиста и причина, што су толике крваве и смртоносне борбе за држанћ ове важне точке вођене и зато се и назвшаго мали међу ЗемуномЂ и БеоградомЂ на Дунаву лежеђи острови: острови сражешн или боева (8сћ1асћ1епш8е1п): одђ тудЂ е и то, што су се