Podunavka Beograd

IV * П Л Ш

П Р О Л Е ћ Е.

Веће преста бурно време, Свудт. окопнн ладнши снегт., И сурове неста зиие, Зеленн се свами бр сгђ. Рћшида се свака долн О дђ окова снега тогб; врљ велнка то е воли, КОМ ВГЛШНВ1И носи Бого». Свакомт. с' мћсту днчногђ лћта Сада слинми враћа знакЂ, И цвћће намЋ опетт. цв^ћта, Сунца ерљ 1и с!н зракт>. Процватнла лгобнчнца И олисто густмн глогђ, врЋ заповћстБ слуша Творца Свака земна тварка свогт.. Сада красне траве чбунићт. На сунца се диже мнгђ, Садт. жубори чистт. поточнћ -б, Нит' га гуши мутнБш лбигт.. И сточннкћ се свакш бистри, Загушуе нит' га ледт.; И пчелица цв4ту итн, Да сакупла сладкјн иедт>. Дрозерпина намљ додази Одт. Плутона сада свогг, Кок) намЂ е одпустго Подземности цћле Богг.

Свудт. с' милинехгве—разстрле, И стваран) землБИ ран, И Богин^ћ намт. донеле Са олимпа дивнбш гаи. Л. П. Ненадовнћг.

ЛИШЕНА РАЗУМА. (КовацЂ.) ГроФица е престала говорити о Ернесту; она е предвидила да ће се Л10нелв покорити красоти Лев; а тако се дћиствително и догодило. Младвш гроФЂ нашао е случаи застати прекрасну питомицу свое матере у градини, и рекне 1оВ: — Одђ првогЂ дана мога долазка л самв осћт1о, да само вм, Леш, можете ме наградити ономђ срећомЂ, кого самв л залуду тражт. Живећи у вмшемЂ ПаризкомЋ обштеству, у кућама , гди хиладама жене една нздђ другомљ сђ лепотомЂ се надмећу , и нисамБ нашао створенк, ка коме бм мон душа толико тежила. Н васљ лшбимЂ, Ле10! . . . . Срце Леино е уздрктало; очи 1ои се напуне суза; и нбои се представи предЂ очи сћнка. Ернеста. „Не, Л10нелн>, и немогу бмти ваша супруга. — Може бмти да ме нелгобите ? „ЛЈонелго.'..... И вм можете тако што казати? А знате ли какова лреграда разрушава наше блаженство? ЕрнестЂ де Бомонђ до610 е соглас1е гроФичино, предЂ одлазконЂ свои»ђ у Французку.