Podunavka Beograd

100

сл ^дугоћи ЈОгославени , а као што насљ оић аменуе Рацм, оставивиш ово наше Рацко име, у 1! Ов 1 в вреиена Србл1>има наренли се; но ни едво Одђ овм потвржденхе непочива на историческоиђ темелго. Не прво, ерв већт> има 1765. година (после ХрЈста на 79 год.) одђ како е П.нН1И. Римскји Писателв, у „Ш»1ог. Ха1иг. р. 1.1. VI. с. VII. (А СЈттегмо ассо1ип1 1 \1ае1ес1, УаН. 8егћј, Агесћј е1с.) име Србско споменуо, и тако е ово и одђ самогЂ данасЂ обштегЂ СлавенскогЂ наименовашл у историческомЂ свету стар1е(0ипсћ у „ ВИј 1. 81ау1са" на страни 268" вели: 1 )а1ешПо 8гћ1са §-еп8 \ т е1 1т§л т а ео вепзи (1кп1иг, и1 е соп1ех1и Гас1е т1еШ^аб, еит ћос потте \е1и1 ап^шоп 81ауо8 1п1е11ехЈ88е), будући да на Славенско прозваше нстомђ V. столћин кодђ 1орнанда ваилазимо. Не друго. ерЂ при свемЂ томђ , што смо у странммЂ езмцмма н мм самн себе назнвали и Албанмма, и 1.ирмма, и Рацмиа (К .а8С1аш*), и бог-зна како не (но свагда онако, као што су насЂ иноплеменицм именовали), ништа манћ у нашемЂ матернћмЂ езмку мм смо у свако доба себе за Срблћ прнзнавалн , као што то паметницм Србски савршено свћдоче. Рацко е име само геограФическо назваш *е онм Србалв, кои су у нјжнои части СрбЈе , „Ра^па" или „Рашка зеилл" одђ рћке истогђ наименован!а тако прозванои , становали, и одавде се многи 1И у НОВ1Н времепа преодолћвшои луни у Аустр]иске наслћдне области кое одђ стране Правителства позвани, кое пакЂ собственммЂ побунгдешемЂ изселили. Напроти†Србско име, ово е обште свда насЂ оваи езмкЂ говорећм назваше, ово е име генетическо. 2-го Г. Списателв послћдователћ восточногђ закоиа Хр^стннмма ГНг1§1јап1), а западновћрце КаволицБ1ма, или Крстлнмма (Кегб1јаш) назмва.*) Пмтамо : по космђ правилу ове последнћ иск.почително Каволицмма именуе? Та н мм старовћрцм исповћдамо едну: ссвсрн^ т. €. каеолическу, и лпсстслскг>к> церксвк. Дакле и мм смо Каеолицм. Но у овомђ га извиннва то обстоателство, што ше онђ еданЂ, кои е у томђ иогледу тако погрћппо. Но зашто да поставлн (као што су нћки одт> Босански дописивателн, или правил1пе извћстителн, поставлати * ' • •- < '• ' *) Кадт, Г. Списателћ каже (на стр. 251. о Сомбору): „Ка^оКсЈ 1та<1и јес1пи иаопши 1 ћпа1јаш оре1 јеЈпи," одтудг се изводи то, да Каоолпци иисјЈ ХрГстГпни, кое в безмкстно. УчредникЂ М и .1 о Цздано а печатав* у Правнтелст

почели) разлику између Хр'сћана (Ришћана) « Крсћана, и тммђ начиномЂ слћдуе ?простсти народа, когђ бм паче требало у погледу исти стварји убавћстити, и чисто му поннт1е дати ? Оно народЂ одђ свои кнБижевника , свои проснетителн, праведно захтевати мОЈке. Наши восточногђ закона лгоди кажу: ,ДисусЂ Хр1стосђ ," а браћа западне вћре : „18икег81" (1суперстЂ) , па зато први да се Хр^стлнБЈма нли Ришћапћша, а други КрсћанБ1ма (едно значи оно исто, што и друго) назБшаш ?! Та ови други прве на нћки мћсти и Ркаћмма, а први друге и Шокцмма (то ће валвда рећи Шухцм, нли Шакцм одђ шаке, што се са цћломЂ рукомђ , са шакомЂ, а не сђ трм прста, као мм, крсте) именуго! па хоћемо лн тмма простмма наименовашама и у кнБижевноме свету право грађанства да дамо ? На ово ће дрзкимЂ свак1н разборнто ммслећш одрицетелно одговорити. У погледу ичена вћрозаконЂ сходн1е изнснлвагоћм хвала Богу не само да оскудицу нетрпимо, него сувиШе и изобилуемо Друга ће частБ садргкавати описаш'е Црнегоре . н слћдугоћм , као што Г. Сиисате.и. каже, Турско - 1л]'рски држава : 1) Босне и Бугарске, 2) Срб1е, 3) Албанје, 4) Трац : е, и Македон1е. Озо е таково дћло, кое непотребуе рћчш на похвалу свого, ерЂ се оно слћдсгвомЂ обштеполезногЂ садржан!н свогђ само по себн препоручуе; а о валаности самогЂ дћла , име Г. Селнна, нашегЂ похвално позиатогЂ Списателл, доволбно емствуе. АлександерЂ СтолчковићЂ. КАКВЕ ТРЕБА ДА СУ, А КАКВЕ ДА НИСУ ЖЕНЕ ? Жене треба да су као ловци , да иду за ловомђ ; а оиетЂ нетреба да су као ловцн, да толико нетумараго. Жене треба да су као воденице, увћкЂрадине; а опетЂ нетреба да су као воденице, да све у мало непретвараго и толико ларме нечине. Жеие треба да су као гдикон загонетка, кого неможе сватко нргодитн; а опетЂ нетреба да су као гдикои загонетка, не одђ едне словке. Жене треба да су као лћкари, што насв тћше н лћче; а опетЂ нетреба да су као лћкари, да толико визита неправе. Жене треба да су као врутци: чисте ч свћже; а опетЂ нетреба да су као врутци, да недаду свакоме изђ нБиова срца црпити.

ј ■{, Поаовић1> евои Кв % аго ае чатиVн у Боограду