Podunavka Beograd
/
116
заимности ученн стеко е у Илирима, предљ коима Гаи од% почетка па до данасЂ заставу носи, сва илирска дћла и сви кнћижевници илирски дишу овомђ свет.инБОМЂ, безт. кое никаква Славанска грана неће плода принети ! Ово су Гаи и остали Илиии добро увидили. оногђ се начала чврсто држећи: 81а\ т и» §ит, П1ћ!1 81ауГс1 а ше аНепит 8е» ри!о. ( СлавлнинЂ самЂ, ништа Славннско недржимЂ да ми е туђе.} Младезкв у Хрватскои и Славонш овмиЂ путемљ озбвЈл ^но напредуе, сва Славлнска нарћч1л учећи и кнвиге читагоћи. Ово трое овКнчава мунЈевнћш значаи Г. Гал, кои својомђ разборитосћу и постоннствомђ, дубокомЂ наукомћ и неизказаномЂ проницателносћу знаде толика напаствованн и запреке сђ пута уклонити, будућемЂ напредованго и кнбижевномЂ животу путЂ окрчивши. Таке лгоде столећа само у св К тђ 1палго! — (Продуженјв с.Адуе.) И С К Р И Ц Е. *) 1 Како што птица лгобовна приправлиу пролеће гнћздашце своимђ птичићама, и купи перћ и сламу, да лакше леже мале свое, кое она јоште ни видила ше; тако и а изђ далеки земалл, изђ странЂСКи кнвижества, изђ различитм езмка, купимв чувства и гласе и складанћ, да 1и изрећи могу и милу браћу наданути сђ онммђ пламеномЂ лгобави, кои ми непрестано у срцу гори. Различитоств помаже нзмћ , да бол ћ чуемо единство, како изђ складногласЈа многи гусала излази савршена и чиста умилатоств. бзмци су човечески као и лире, кое заедно звоне, и шалго кђ небесима гласЂ народа, желећи отачбину раиску. Може да се еданЂ е-
*) Ово су оне Исврице, о коима « у Ј\@ 11, т. г. овб1 лнстова рЉчћ бмла. Н би е написао Г. Никола Томасео, ков га животт. и д&ла читателБима ће изђ споменутогт. числа листова наши позната бв1тн; издао 1и е пакЂ у Загребу Г. Ивант. КукулЉвићЂ Сакцински. Изђ нби се подиже наисветт пламент. лгобави кт. народу гогославансноме ; н зато ћемо мв! одт. времена до времена па време баремЂ важтв кзмеђу нвв у наше листове ставити. — Духт, кнБижества и народностн славннске занста се радовати кора, кадт. видн, да се такова изгубл&на овца, као што в вреднкш Г. Томасео, стаду своме враћч! УчредпикЂ. ИШИТППТГГЛмШ јјјшшии. i т1ддд i Учредникт. Мило Издано в печатано у Правитеаст
змкђ сђ другимЂ немћша и да се нештети; као сестре дћвице , кое се лгобе ст. чистимђ цћловима; као стабла очишћена , кол незасћннваго еданЂ другогЂ, него горе украшаваго ; као што бистрБш поточићЂ, нгуборећн у своме теку, наквасуе равнице. ЗнамЂ да е велико дрзновеше мое , да починћмЂ писати у езнку, сђ коимђ едва самв почео заекивати. Тежко л рћчи налазимЂ, да оно изразимЂ, што у срцу имамЂ, али вилу славенску чуемЂ. да говори нћзннммЂ знаменитммЂ гласомЂ души моти. Далмац1о драга али жалостна, теби нје иикада 6 бш животђ властитЂ; већЂ одђ много си времена вучена за колима други народа. Радостно бм л умро, кадЂ бм ти могао оставити наиманго споменку миловани и лгобави мое, кадЂ бм се мого надати, да ћешт> бнти прстенЂ златнм верига, к^е валн да свежу слободне све кћери славенске матере наше.
КАКВЕ ТРЕБА ДА СУ, А КАКВЕ ДА НИСУ ЖЕНЕ ? Жене треба да су као цвћће пасулвово: у лћпомЂ цвћту да трепте; а опетЂ нетреба да су као пасулБОво цвћће : да се око свашта несаВ1лго и необмотаваго. Жене треба да су као винове лозе: што намЂ пр1нтно доносе; а опетв нетреба да су као винове лозе: да се немораго тачкомЂ изправлнти. Жене треба да су као запалБива дрвца: да су преко иужне; а опетЂ нетреба да су као запалБива дрвца: тако лако ватру да непримаго. Жене треба наипосле да су као адвокати: пр!нтелБИ правде ; а опетЂ нетреба да су као адвонати: да се недаду поправити.
Н 0 В А К II Б И Г А, Пре одница свеобште исторгв света одт> Нсидора Столновића, Профессора свеобште исторге у Л"' цеуму Кнлжества Србскогг. Б Београду, при прп' вителственоп кншготгечатти 1844. — На 8 - ку> стр. 140.
1 I, Поповићљ. енои КвБИговечатвЈ.н у Бворрад^,