Podunavka Beograd

126

СЛАВЕНГКА П РОЧИТА В АНИ. ^По Н&мачкомт. преводу Ру.кога одт. Срезн&вскога.) Ево е већЂ тридестЂ година, одђ нако нико неспомену Сиавене; двадесетљ година сурваше се у пучину неповратка. — и редко ниоа когодђ што о нвима; десетћ е година •— и редко проговори когодђ шго о нвима. — Садв пакЂ у деветЋ градова Евроае отворпше се катедре за сиушателћ славенски прочитаванн, и широко полћ указуе се изображеномћ испмтателго, кадт> позор.шивми погледљ на Славене баци. Шта пакЂ могу ови слушателви одт. свои преФессора поискивати? Пао бм у биудшо свакш онаи, кои б(> 1 ммслјо , да профессорђ може своме слушателго само гоибшђ осмотрешемЂ славенски литерарнм дћгппл удовлетворити, онђ неће ни себе, а шштђ манћ свогђ славенскогЂ слушателн задоволвити , кадт. само литературу у смотреше узима; онђ ће увидити, да му е ну:кно позорЂ на производе нарпдне литературе управити , а да бм исте познао, мора езмкЂ народнми и нћгову простоту испмтати ; да бм познао народностЂ у кнвижеству и говору, мора народЂ , нћго†характерЂ , нћгове нрави , мћсто обмтаванн и н Кгово знанћ точно изучити; да бм пакв познао све ово у свомђ повременомЂ развитку, а и утицаи овога на дћланћ народа, мора прошлоств и старину нћгову провидити. — Филолог1л, етнографја и исстор!.ч очекуго 10 штђ свое мћсто у славенскимЂ прочитаванама. Ако Славеннну и Н1е нужно грамматику сродногђ нарћчјн у свему пространству, као странм езмка испмтивати, то ииакЂ мора онђ своиство и духЂ говора славенскогЂ, н 1 јговђ развитакЂ у свима нарћчјнма схваћати и познавати, мора овогђ характерЂ сравннвати, мора славенске звуке хемически раздробити и разлучити, рћчи као согозђ звукова за .поставлен!е мб'слш анатомически разчленити, и начинЂ словослагана, као езмкоизображенћ ммсл1К, философичсски докучити; и мора ш изђ живогђ езмка, а не изђ старм споменика нспмтивати. Многостручнми га посао изчекуе; но Добровсгии и ШаФарикЂ, Востоковђ и КапитарЂ, Линдђ и ПавскЈи олакшаваго му труде. 6 змкђ 6 споменикЂ агивота народа, нћго80гт> нзображенЈа, нћгове душевне снгСге, нћго-

ве народности; но на испмташе само тога онаи се ограничити може, коме друга средства оскудћваго , да може народЂ познати. СамЂ езБ1кт» доводи кђ пмтанго: „како е живило кодђ народа то, што се данасЂ на езБ1ку показуе?" Онћ дакле самЂ знанго народности подинге цћну. Славенскш испмтателв мора се дакле обазрћти: а) на Физическо изображенје народа , на тћлеснми соста†и видт , физ 10 гном 1 го , темпераментЂ, тћла и живота снагу, у кратко на све оно, што правБЈи характерЂ народа, као едне массе лица, Фами.пл и родова сачинлва; б) наразвитакЂ трговине, на Физическо бБ1ће народа , на нћгова обБ1та.шшта , одћло и рану, на нћгове обмчае, економическе послове и заниманјн, занате итрговину ; мора се обазрћти в) на нравствено изображеше нћгово , на понлт1е о Богу, прнроди и чпвеку, о нћговимЂ дужностима и правама, о нКговомђ Фами.парномЂ агивоту, и о нћговои народности, и на сполншности овм представлен1н у вКри и заведегплма , у нравима и обБ1чаима, у кнБижеству н художеству; онђ се на послћдакЂ обазрћти мора и на дружевно изображеше, на обмчна и свеобшта занимашл народа, на нћгово одношен1е кђ праву и правнтелству, на нћгова дћла, каг единогЂ неразлучногЂ лица. Ко то све незна . неможе народЂ познавати, и СлавенинЂ, кои на полго свое едноплемене браће нспмташа чини , заиста ће се при овомђ кругу знанн дуже задржати и позабавати него нри икоемЂ другомЂ. На конацЂ нсторјн ће му обћлоданитн то, што е онђ као литераторЂ , фнлологђ и етнограФЂ испмтао и изкусш. Истина е, да испмташе на полго истор1е и народности Славена ше тако лако , као \ченћ Славенске литературе и нћнм нарћч1л; истина е , да дћла ШаФарина и МацЈе10вскогЂ, Енгела и Штриттера, Карамзина и Наручевића , Снћргирева и Големб1овскога и други, самесу монограФ1е; ал' опетЂ зато доста олакшаваго труде испБ1тателго, а што у нБиЛа ненађе, то нека богатствомЂ свога собственогЂ искуства нопуни. Литература, филолопн , народноств и истор1н Славена есу предмети , кои позорноств новш Славена на себе привлаче; и свему овоме посвећуго они свое домаће послове, све ово изђ славенски нрочитавана хоће да изкусе? По себи се разуме, да проФессорв само СлавенинЂ бмти може, о сво10и едноплеменои браћи извћштенЂ, и то не иггб самм кнвига. Између