Podunavka Beograd

У едномљ тренућу нађе се већљ ХоФанх. на терассама, еднммљ само погледомљ све е посмотрш. Ноћв е бвхла свћтла и ведра, накове су наиг:расн1е ноћи истока; тисућу звћзда свћтлило е по плавомљ своду неба и ображавале су пратјоце мћсецу, кои се текЂ на оризонту указивати почео. У едномЂ краго терассе неколико е робинн на асурама сКдило, а у противномЋ одђ 1!1>и краго взелн е бмла безЂ покривала и у полу одкривена на душецима посађена, пћвагоћи тихимђ и умилнммЂ гласомЂ нћку духовну Давидову пћсму. АмЕелЂ е сћдјо поредЂ нћ. бзела се пћвагоћи смћшила и видило се, као да е неку радоств налазила на узбуђенго , кое се читало на лицу младога Евреа. КадЂ су усмотрили ХоФана предЂ собомЂ, ни едно одђ ш.и ше се макло са свога мћста: бзелн е продужила свого пћсму, а амупслђ го е слушао. При свемЂ томђ, кадЂ млада Евреика усмотри на свомђ мушу као неко сгресанћ, подигне кђ нћму очи и опазивши на нћму неку ладноћу и озбилЂноств, подигне се горе сђ ћутанћмЂ. — Господару, репне му, шта е вама? шта ваиЂ се догодило? ХоФанЂ проговори тихимђ и сваку рћчЂ мерећимЂ глаеомЂ: „Зашто си ©ставила домЂ твое пр1нте .и .ице Рикке пре , него што самЂ л дошо, да те одведемЂ?" •—Господару одговори бзелл, коши на то сузе изђ оч1ГО полете, вб 1 ми нисте тако заиовКдили, моле пр1нтелБица задремала, доста -евећЂ касно 6 б1ло, а и АмЈелЂ е бмо тамо. „ам1елђ ! АмЈе.чљ ! повтори хофзиђ , као ублажавагоћи свого гордостЂ ; шта е рад10 Ам1елЂ кодђ твое прЈателБице? На ове рћчи, коима се она Н1е надала, сирота млада и болз.њива жена стаала е као укочена; а ам 1 слђ почне говорити: „„Отче, видећи да се ноћв приближава, у надежди, да ћу вас .ђ срћсти, пошо самв предЂ васЂ и предЂ бзелго; дошавши кђ Рекки, кажу ми, да вш нисте дошли, и мнслећи на то , да сте вм овде кодђ куће, ускорили смо л и ваша жена, да васЂ овде нађемо.

„Вб1 сте обое рђаво учинили, одговори намргођенми ХоФанЂ. —• О Боже! рекне бзела, кол ш'е могла летеће сузе свое више зауставити ; Господару ; а васЂ молимђ . .. опростите... но л нисамв знала, да ћу тиме васЂ разгнћвити. ХоФанЂ поммсли, да му се, ако жели истину докучити, валн претварати и прикривагоћи као подђ спокоинбјмђ видомђ подозрћнхе, кое му е срдце расигошло, сћдне на душекЂ поредЂ свое жене , сдномђ рукомЂ счепа е за нћну руку, да го себи ближе привуче, а другу ши баци преко виткогђ и ионосногћ стаса, по томђ ставлвши свого руку на нћио просто и искрено срдце , да бм му свакш ударЂ истолковао, окрене се Амјелу. „ Смне , рекне му, тм имашЂ осамнаиста година. „„ сђ последнвимЂ мћсецомЂ навршило ми се осамнаиств година, одговори Ам1елЂ, тражећи сммсао томђ нћговомЂ пмтанго. „ЗнашЂлитм, да ниси више дћте, Ам1елу! и да е срамота за тебе, да тако великји и крћ« пакЂ проводишЂ време са женама? „„ А шта оћете да чинимђ отацЂ? одговори пунЂ жалости Ам 16 лђ: и самв сирота, кол у цћломђ сн 1.ту никогђ другогЂ немамЂ, осимђ васЂ ... и бзелћ . .. дода, гледагоћи младу жену, коа се умилно на нћга смћшила. ХоФанЂ 1ои на то тако лко руку стисне, да е сирота вриснула; и онђ безЂ да е хтћо то примћтити, настав10 е АмЈелу: „Тм си човекв и то човекЂ, кои ниси радЂ излагати се презрћн!го. „„ Да е ратно време , а бм служхо ... но кралЂ Израилск1и живи у миру. „Како у миру, тако и у рату, држава потребуе воииика; одговори ХоФанЂ оз6нлбнбтмђ гласомђ. „„ ?! васЂ разумемЂ господару, рекне сироче гордо. — ЗарЂ вм оћете, да Амјела воиннкомђ учините, повикне взелл. „Тм ћешЂ дати твое мнћте, кздђ се будешЂ пмтала, одговори ХоФанЂ.