Podunavka Beograd

II Ж Д 7ј»

Л* 35.

У С у б о т у 26. А в г у с т а. \ '

П/тР &Љ : ?и %'*?■>>■. Х;- ч , : ј;^| \ .•<'.%* /4?! у .

ЈШ^јдЈ

НА ДОЛАЗАКЂ С ћ првммв пролћтошнвимЂ паропловомЂ ВУЧИћ'АВРАМОБ 1». 18 4 4.

Србског' свеца наста данЂ, Л икћ 6 правде свезнатант., Радуимосе свиколицв1, Одговараи срце слицб! ! Хаи, хои, те у пои , Иза знол ето рон, До_кђ е гннта , ето злата, Ето плуга у средт> луга,. И дрлнче, и погаче , И крагул, и славун —•.

е кћ слави већ' позванЋ, гласЋ е одазванЋ , *Нек' се мота куд' ко Јолн, Сљ нам' да живе Срб-С<!коли ; Србма урра свим' ! Ненма брата мпмо брата, Камо л' глава брезЂ свог' права? Срба н;елн мора бвтти, Вћнац-Б ће се вћрнмм' свити, Ц в 4 т 1» е врлоств, св^ћга истинностб.

Срб-Вучића важнБ1и гласв Чуће с' топрвБ поданасБ, Св1И народа у памети АврамБ ће га разшети, То с' зиа и кромт. сна, Србска дружба есте сродство Брезсм'ртника свев-ћчника Оба л' ова ев' нам' ст. нова У свем' роду и народу, Та у Србству, и ришћанству —•.

Кликћи Србе докђ си живђ, ВрлБШ трудБ е наплодивг, ; Вогу слава свемоћноме , Фала Цару милосноме , Род-б е Србсвш правт.: ДрагЂ е таика, мила Г маика , Неима скока брезљ гонака, Што ћ' живћти, ал' дивћти, То е славно, то Г остаино, Срба 1' Д1ика славе слнка —. У Београду 13 Фебр. 18'14. У Суботу Тодорову Пћвушнуо ићсму ову, Ал' в^ћ' ннгда тираннну, Но рођаку свом' Србину — . Сачинш С. М. С.

ОКУШАИ ГОРКЕ ВОДЕ. (Продужете.)

1

Т Е Р А С С Е. Бмло 6 већЂ неко доба ноћи, кадЂ е Хофанђ , прешавши брзммЂ коракомЂ еданЂ одђ наиглавн1и сокака брусалима , дошо и на свои вратји лупати почео. Стара робинн оде да му отвори. „Гди е бзелл? запв1та онђ тако измеићнммђ гласомЂ, да е робинн нћговомЂ лицу свећу подићи морала, како бм се увћрила , да ли е заиста то н К нђ господарЂ. * • „Гди е бзелл? повтори онђ. •—■ На терасси. „ Сама? — Ше, Господару, младни е АмЈелЂ - сђ нбомђ.