Podunavka Beograd

>

.1-* 38.

У Суботу 16. Септембр

18*5.

ПОЗДРАВЂ СЛАВСТВУ« Присггћ даи-Б , И Славлинљ Да свомЂ роду диже гласЋ ! Ура ! Ура ! Браћо мила , Обште лтбве куца часМ Садљ већг тма Нема ма', Славе наше крити строи ; Ко признае, Славлнкт. дае: Дшби Бога и родч. свои ! И већт. свакт. Слав - гоиакЋ Тамо диже срце, ДЈхч», Слоге Славске, Лгобве братске Гдћ се чув мнлми звукЂ! Зато нек' Грми ек!., Да се ори неба сводт,: „Живи, живи ! Боже живи ! Наш б СлавлннскЈи милв(и род -б ! ! и У Прашови. 1ованг А. Илићт..

ОКУШАИ ГОРКБ ВОДЕ. (Продужев1в.)

ЛАШННИ ХАЏ1Л. Нагнута на предградке мермерне, кон су • кружавали терассу око нћноге дома, бзеиа в

гледала на едну цриу точку оризонта; та е точка бћ1ла торогљ ДавидовЂ, гди н> е по свомђ обећанго братЂ имао чекати. У овол!ђ т10 мђ разсматраиго, узнемирш го е долазакЂ сдногђ роба. „бданЂ хаџ1а моли се за гостопримство; рекне оваи, почемЂ се дубоко поклони. — Нека му се учини, одговори бзела, безт> да е очи одвратила одђ оне точке свогђ сматранн. Ро 6 ђ оде, па ипакЂ дође. „Хацјн зантева особенБ1и сђ вама разговор-Б. — Гди ти е госиодарЂ? рекне бзелн. „На готренвои молитви , одговори робЂ. — Л непримамЂ никогђ у одсутств!ГО твомћ господара, одлази! Ро 6 ђ се удали, но мало затимЂ опетЂ се укаже. „Хаџ1'л зактева таи разговорЂ у име човечества. — Немогу. „За име вашегЂ живота, коме, вели онљ, ирети опасноств. — Окани ме се. „ За име вашегЂ мужа ... — Немогу ... Л нисамв дужна примити тогђ човека, одговори бзелн, колебагоћи се у нер!>шимости. „За име сирочета АмЈела, дода робх. тишимђ гласомЂ. — Нека уђе хаџ1н! повикне она напрасно* бзелн се покр{е покриваломЂ своимђ; но текЂ што е очи баџила на пришелца, кои «