Podunavka Beograd

151

везирљ а другш коморниг.-н. Имао е такођг-рЋ н едногљ унука МустаФу Соколовића, кои, 6[>јвш1и наићстникЂ града Будима, 12. година храбросћу и велииодутгпемЋ, зиданћмЂ и уређиванлма ио сведочби источнш иовћствователн, нао наивећји између Турски намћстника сматрати се мора, кои оу икадт> Унгарску и БудимЂ управлали. У исто време бмли су адмирали: Цјнле, синт, едногЂ ХрватскогЂ ципелара, и зетЂ Селима Султана ; и Синан-Паша, ХрваћанинЂ и братЂ Паше Рустема. После тога били су везири и то Хрваћани: Ферад-Паша, Ахмед-Паша, оваи се 1524 год. у Каиру за Султана прогласи, и освоителв Емена, СинанНаша, Бошннци МустаФа-Паша, гонакв на граници, ХозреФ-Паша, НилакЂ МустаФаПаша, СалЂ Махомед-Паша, освоителљ Ципра. Лала МустаФа Паша, у исто време и намћстникЂ Египта, МактулЂ МохамедП а ш а, Б а л т а ш и А х м е д - П а ш а , II е и е б и Ахмед-Паша, ТемридЂ Ахмед-Паша и Ж офи Ахмед-Паша, кои е као намћстникЂ одђ Египта подђ СигетомЂ пао. У исто време цвћтала е у Босни Фамил1л Лићева. Памети достоино е у исторш , да су у едно исто време 4 Турске принцезе за 4 Славенска потурченика удате бћ!ле: и то оштроумна Мирмала, кћи великогЂ Солима и сестра Селимова, удата е бмла за Рустема; Фатима, млађа кћи Селимова, за Слву- П ашу, рођеногЂ Славонца, и две стар1е кћери, бсма и ГеверЂ, за Бошннка Мемеда Соколовића и Хрваћанина Шлла, кои су 17 Августа 1562 у едно исто време сдину свадбу у Цариграду држали. (Продужешб гл^Јдуе.)

КАКО ЧИЧА СРЕћКО 0 ЧОВЕЧЕСТВУ мн твуе. КадЂ човекЂ какво дћло читагоћи примћти, да бм га, за ползу кнвижества, и одђ туда и целогЂ човества , испмту подврћи нуждно 6б1ло, и неке разпутице и еднострано умствованћ, буди у комђ смотренго , умно иеправнти намћрЈо, мора се грдногЂ и гнусногЂ порока пристраст!л, и друге слабости, као :киве вагре чувати , и тако управлати, да ни сћнка оне исправе , какво одношеић на личну увреду Г. Сачинителн имати иоже. Но исто тако и Г. СписателЂ дужанЂ е расудлбивммђ и праведнммЂ суд1оМЂ бнти , и свое ммсли сђ ммслима примћтителл сравнлвагоћи,

наистрожЈемЂ испБ1тиванго и разчленнванго подчинити, па ако нађе, да е у чему поклизнуо, сл1.дователно исправка на своме мКсту ; то онда човечество изискуе, истомђ за нћгову искреноств и правосудЈе сваку лристоиств — оддати Причћтителв уздагоћи се, да ће се по предизреченомЂ савршено владат' умети, и тако кодђ човеколгобнвм чптателн, а нарочито кодђ Чича Срећка, као почиташн достоиногђ землћдћлца, у нраведномЂ виду стадти, предузео е само одђ онм точкји неке одђ Чича Срећковм совћта, СрбскимЂ землКдћлцмма даванм, испб1ту подврћи , кое се не само землћдћлаца тичу, него и целогЂ човечества или богоподобЈл. Ш то се пакЂ самогЂ предмета, т. е вештине Чича Срећкове у полбскомђ прибавоштеденго (економш) тич!', или : сачиннвало дћло Чича Срећково едно систематическо цћло, и т. д. оставламЂ изображеномЂ публикуму на разсмотренћ, и по овоме праведно уваженћ. Чича Срећко своимђ тридесетогодншнвимЂ странствованћмЂ по изображеншмЂ државама прибави очевидносћу и собственммЂ изкуствомЂ знанћ землћдћл1л и домоводства (колико е наравно нћговммЂ кнвижевно - неизображенБШЂ умомђ постићи могао), и кадЂ се у отечество поврати и у Белосавце, свогђ рођенл место, приспћ , гди одђ свои старш пр^нте.ш јошђ ЧНнка и Младепа нађе, р Кши се землго купити, па словомђ и дКломђ свое селнне и саотечественике землћдћл1ГО и домоводству поучавати. Ово и учипи. И пре свега приповеди прјнтелвима у кратко, гди е за пунБ1 30 година бмо и шта е радш ; па се одма лати свога предмета и тако, као наиревностн1и старацЂ, садЂ едну, садЂ другу струку полвске радиности и домоводетва претресати почне. При овомђ претресанго упусти се и о ономђ говорити, што видокругЂ (хоризонтЂ) нћговогЂ знана прелази, и што умословне, а не землћдћлства науке изнскуе , да се како , и гди употреби. Тако читамо, гди о узрастима дћтинћства говори, стр. 12 свезе I. слћдугоће: „ЧовекЂ кадв на оваи свћтЂ дође, онђ дође као дћте , и прво му е станћ , незнанћ и немогућноств , себи помоћи у дћтинћству, него се одђ матере неговати и у колевки лголати мора. ДругЈи му е узрастЂ дћтинБства, кадЂ научи сћдити и по пепелу валн, ти се. Трећш е узрастЂ дћтинвства, када дћте одити, па после проговарати почне, и он| да текЂ , кадЂ му се по мало умно дћланћ раз-