Podunavka Beograd

О К 0 Б О Ж I е. У ВБ1сина модрв! одђ небеса, Гдћ се шеће еунце н зв^здице По стазнцн у округт. ставнтои: Онди, брацо, зене око Бож'е, Свћт.шстћ дае сунцу нсточноме, Снтне звћзде иа н-ћму се гр1м , Сни - мћсече у нКм' се огледа. Жнвоноснмн погледЂ ока твога Крозт. облаке громовне и тмнну До среднне земалвске допире , СвакомБ створу у срце завнри , Свакогт. срца таину оно знаде , Сваку танну на внднкв измамн , На видику истнна се гиеда, А нстину и правду одећва, За м крило награде будуће, Жарко сунце, огледаио св-ћта! Тужнвш свћте , гледни у вБ1снне .' Шта ти каа;е огледаио оно ? е ли чудо: данпћгаво сунце? №е л' чудо: да намт. !оште св'ћтли?? О г н б . О с т р о ж и н с к и.

Ч Е X Ђ И ЛЕХ Ђ. (Продужешв.) Стигли су на врљ. — У домаћимЂ седиштаиа, на обали удалћнога мора, у краинама плодоиитимђ , постали су одђ гласовита отца и маике. А кадт> су Шмт. се препуиили краеви горовити, и кадт> су суседи почели иа народЂ миранЂ и боголгоби†крвно иасртати, и кадЂ су се лк>ди враћали изђ туђиие, и стали приповедати о благословенимЂ краинама, кое 1оште нису насе-

лћне, — днже се сила народа, и богови бБшу ) пмтани: оће ли добро учинити и безЂ нв!Ова гнћва, ако изиђу тражити другу, згодн1н) домовнну, него што е ова, гди досадЂ подђ нб10вомђ обраномЂ трудно проводише дане ншвота. Бо] гови милостиво дадоше дозволћнћ , и сила народа спреми се да одлази изђ села отчински. — Наирабрји треба да буде вођа, свако тело мора управлнти глава ; тако су судили сви мудри у народу. — „Избернмо Чеха!" говорилису едни; — „ЛехЂ ће насЂ водити!" викали су други, и сћ несаединћнимЂ во.шча народа морало се прнбећи боговима. И пресуда овако е гласила: „Трипут' тридесетЂ дана отегнутће се путЂ народу, а свакш тридесетБн*} данЂ обновитће I му се вођа волвомђ веновечнБ1 богова. •—- Два има у сили народа, па коима милостиво почива рука богова одђ векова на векове, оба ће кренути силу народа. НадЂ еднмчЂ ће се узиети посланикЂ богова , и таи ће проглашенЂ бмти за вођу иарода, а по нћговои ће се памети унравлнти спаколика сила." И народЂ се подиже са стара землвишта, гдино е мачемЂ у руци бранити морао нвиве и ! стада одђ странм разбоиника ; па навеки опростивши се са отачаскомЂ стре1омЂ, скупи се, ! кано песакЂ на брегу морскоме око великога езера. Тако су бмлн одредили богови. Свештеници пародни призивау богове , а у боазлвивомђ слутенн) стоау ЧехЂ и ЛехЂ, ерЂ е на нвиј ма почивала нада народа , и на нвима се имала лвнти волл богова. Обоица срца гоначкога, срца племенитога, народу одапи, чешће су водили силу свога завичал кђ победи надЂ злима суседима; кђ обоици клонила су се срца народа. И црнБш орао, посланикЂ богова, узнесе се надЂ ЧехомЂ те ЧехЂ бвшше за вођу изј бранЂ. И тако се то догађало после тридесетЂ,