Podunavka Beograd

Ж Б Л Л. Пјзсма састав.Лна одт. Мат1в Бана у иалои Аз'ш, Овде сунце одт. источи Све пребнстру свћтлостБ точи; Вћтрић-в овде на планини Тихимђ дахомт. све ромони; Све по цв-ћту у равнини, Ладну воду врутакБ рони; Овде наравћ одћ лгобави Свои наил-ћполи посм-ћхЂ нви. Ал' за мене ше веселн, Другди мене вуче жела ... Тамо, тамо , гди наипрввш Дант, е мени засв^ћт.по , Гди се у мо!ои наипре крви Пламт. лгобави упал10 ... Тамо, тамо блаженствене Притежу ме успомене! Дали н друга землн бБ1ва, Гди ме блазнБш гласБ дозБтва, Краи Дунал ! . . све за славомЂ Ту гоначко срце б1е Ту се п"ћсмом *Б пон гиздавомЂ, Ту народнБ !и ст 4 гб се в!е, У блаженои ту слободи СлавлннЋ лаке дни проводн. Одт. отачбе моћБ ме одбјн , Што н над-а-мномЋ нансилшл: Животб веће племенитми Л ћу тражнтт. кодђ Дунаве, Ил' лавородгБ вћнацт. свнти, Ил' нагласћ друге елаве ... Слава •само садт. у мени Може стоплит' духт. леденБш.

10ШТЂ НЕШТО О СРБСКОМЂ ГРБУ. 1оштђ у 3. брого Подунавке т. г. нетко е ПБ1тао: шта значи на Србсном-Б грбу крстЂ , и шта ће рећи она четири писмена илити оцила? На ово е пмтанћ Г. П. Ч. у брого 35. исте Подупавке одговорт, изразивши о томе свое мнћше. Ово е и мене побудило , да и л неколико рћчи о СрбскомЂ гриу прословимЂ. Писмена на СрбскомЂ грбу 1пе никада ни 6бјло. Ио кадЂ су Грци при Константину имали крстЂ за свои грбЂ, бБ1ла су око нКга четири нвиова писмена (Т!) , кон су 1 имђ значила царство. А кадЂ су Срблт.и доцнје дошли подђ новоримску властћ , и мало по мало почели се в!.ре христјинске примати, разумКли су од-шта е постао у Грна грбЂ — знакЂ крста. КадЂ е Римск!и царЂ КонстантинЂ у брусалиму воевао проти†неки бунтовника , и у сумнви о нобћди 6 б ! о , указао му се е крстЂ на небу више горе блеонске одђ звКзда, и нек1и гласЂ чуо, гдн му се каже, да метне крстЂ на барнкЂ свои, па да ће побћдити. Онђ знагоћи старе свое о6бјчае , да е крстЂ наипоругателн!л казнв за зле лгоде и оне, кои се буне у свошн држави , то му се мало чудно свиди, но огштђ метне крстЂ по реченоме и побћди противнике; и то му се допадне. Иза тога узпротиве му се жителљи ВипантЈе; идући онђ проти†Визант1е, опетЂ добћ1е вћств, да намести крстЂ на барнкЂ, тако учини и поб1>ди Византјго , и онда размБпплавати почне, да пренесе тамо столицу Римску. Ту му гласЂ дође, да е Максение, нћго†соцарственикЂ, пошао изђ Рима проти†нћга,* Пође КонстантинЂ Максент1го на сусрћтЂ, сумнагоћи о побћди, ту му се опетЂ нви, да намести крстЂ на барлкЂ, и каза: „ овбјмђ ћешЂ побћдити Максентјн." У битки одоли Констан-