Podunavka Beograd

210

На све стране некЂ дае екг Музеума твога храмљ.

Там' на полго просвештенн, Дижи роде светБш стуб-Б. Ког' нн кнвна угроженн , Пит' пак' руши смртн зубв.

За слободу гди крвћ врје, И просвета гонн мракљ. Ту с' бол;ества нектарт, П1е, И ту С1н неба зракт.

Ту се славе венци плету, Кивна злоба трагт. кр1е, Срећа лице двлн свету, Слога лгобовБ гдн с' лје.

За развитак' обште среће, Гди с' жертвуе на олтарт., Ту напредакт. крила крсће, Та то оће неба царт>.

Умт. нек' слуша твоп нога. Оваи светБш лк )Д1и краст>. ДобродћтелБ лгобовБ слога, Украсит' ће твон Парнаст..

Чуваи УставЋ лгоби Кннза, Подпомажи ближнћгт. твогт,. Пак' ће цветат' твоп стаза. Врага ћ' сломит' с' неба Богћ. Раико Р. 1овановићт>, Слуш. I. Филос.

НЕШТО 0 ДУБРОВНИКУ.) (Конацч,.)

Али слава наиразвцкана Д>бровчппа. слава вћчита, кого мп> ипко иеће моћи уграбити, и коа ш изравнуе са наиизобраагеиимв народима, естг> нвиово кнх>пжевно наглас1е. „Но кому случам, говори Боивода одт, Сорго у н]>гову кнтересантному писму сврхт. Дубровчана и слав 1 лнскогтј езика, ово землвиште суво и тћсно дало е врховнБ! лгоди у свимб лгодскимђ знаиима, и у свимђ прпклгоченнма ;кнвота ввшге него мпога нрал1>вства кол збогт. нбиовогђ простора и могућства блистаго на позоришту свћта?' 4 Число списатели латински; гречески, Итал1ннски н Славски, кои су се родили

или су цвћтали у Дубровнику, могло бм баисто 6 б 1 ти чудновато у соравнћнго са инимт. градовима. Онди се езикЂ слав!ннски 6 бш извео до вмсокости совршенства у доба кое саданви Еуропеиски езБ1ци, изузимагоћи ИталпшсногЂ, 1 оштђ стоаху , рећићу овако , у колћвци: онди се е писало знаменитм дћла сврхЂ разлнчитм предмета у доба кое сва готово Еуропа лежаше у мраку глупости. И тако Дубровчаии бмли су у сташо да много подпомогну новои Еуроаеискои изображености у н^номђ кораћанго. Наипрва кнпига о тргованго коа се печатала у Еуропи по оживленго кнвшкевности б&1ла е дћло едногЂ Дубровчанина, наипрва уредна Трагед1а такође 6 бг сложена одђ Дубровчаннна, ЈМенце. ДубровникЂ за рана имао е згодописателн. Елио Черва, добивагоћи петнаестогЂ вћка у Риму пћсничку круну , младићЂ одђ самв1 осамнаеств година, бнше прзпознатЂ за наивБ!шегЂ ГЊсника своега доба. Маро ГеталдићЂ прилажећи наипрвћп"} у Еуропн Алгебру к' землБомћр1Н) снлно е унапредио математическе науке (1Ј едапЂ списателв .Ттал1ннс1ии овако се о нћму изражава: „дћло Геталдићево „Ве Ве§о1ићопе е1 Сошро81110пе та1ћета11са „бмло е издано у Риму у 1630 , седамЂ година пр1е него е КартезЈусЂ довео иа наивећи узпћхЂ науку, прилажећи разрћшенЈе (апа!усе) кривнмЂ чертама н изказанго (<1етоп81га11оп) н 1> иовб 1 своиства. НаипрвБш потнскаи к' тому кораку дао е наисилншмЂ и наисвћтл1имЂ начиномЂ ГеталднћЂ, паче велико изнашаст1е горт, е бмло, одђ нћга изиађено, кадЂ велико дћло Картез1н изашло е на свћтлоств. Да е ГеталдићЂ 1 оштђ живио, ни е сумнћ да онђ небм 6 б 10 све то внше напреда производио свон славна изнашастЈн, и могло се е породитн међу ДубровачнимЂ и ТуреискимЂ зем.и.омћрцомЂ исто заточништво кое се породило осамнаестогв вћка међу приврженицима два велнка математика Немачке и Енглезке, за расрћшити кои одђ нђи двоице нзнашао е рачунЂ различителвнми Сса1си1 (И1Гегеп11е1)" еданЂ вћкЂ и по после Геталдића дође БошковићЂ засћсти на едну одђ наипрвш столнца у сниному кругу велики математика кои, у нћгово доба, врбнку одЂ-а-свЈго страна. Нћгово име и нћгова дћла будући по свои Еуропн разнесена, ни е нуждно, цћлимЂ, по што самЂ га именовао, о нћму дуже говорити. Бандури изповћдннкЂ супруге ВеликогЂ Лудвика, КничарникЂ ОрлеанскогЂ Воиводе, и наипрвми (1) У Дубровннву тако е нндустрЈн цветаиа да е ту бивала една Фабрвка иатематнчески оруо1а.