Podunavka Beograd

20

Крушевацтв - -- -- -- -- -- 330. Карановацт. - -- -- -- -- -- 495. ЧачакЂ около -------- 520. Ужице около - -- -- -- -- - 1000. Србица - -- -- -- -- -- - 688. Студеница - -- -- -- -- -- 1282. Долна страна долине Студеничке - - - 1037. БолћвацЂ - -- -- -- -- -- 1238.

бдна стопа паризка изности едну стопу и четири лин1б бечке. I. Г.

УЧИЛИШТА У НЂМАЧКОИ. По рачуну Калиниха у книги, подћ насловомђ : „Означенћ училишта у НБмачкои налазн се у истои землви при обштинскимт. училиштама: шестдесетљ и две хиллде петт> стотина и петдесет-Б учителн, а шеСтљ милл!она ученика ; при већшгђ училиштама: четири хиЛаде две стотине и петдесетг. про«-ессора, а седамдесетт« н петљ хилнда ученика } при академЈлма: хиллду и четири стотине проФесора , а осамнаестЂ хилнда ученика. При сћмеништама (Богослов^ама) има петљ стотина прОФесора , а четрдесетЂ хилнда богословаца, Осимв тога напоминћ списателв око тридесетЂ и шестЂ сћменишта за духовнике, близу двадесетЂ лкцеума и подобнм већи заведешн учебнм ; око седамдесетЂ заведешн за глуво-нћме, двадесетЂ и едно за слепе, неколико аиадешл за художества, и многа училишта воиничка , рукодћлска , поправллшћа нарави лгодоке , сиротинска, и заведешл, хранећа малу дћцу , при коима уобште назази се петЂ хилнда учителн и учителвгпи , а четири стотине шестдесетЂ и една хнллда д1.це, дорастушће и воспитавашће се у нБима. Имаго дакле НКмци скупа седамдесетЂ н петЂ хиллда и четБЈри стотине проФесора и учителл, а шестЂ миллшна и петЂ стотина хиллда ученика. ТрошакЂ рачуни списателв за училишта обштинска на петнаестЂ миллшна и петЂ стотина хиллда талира; за училишта Иећа: два миллгона и петЂ стотина хилада талира ; за акадеше и свеучилишта: еданЂ милл^онђ и петЂ стотина талира ; за сћменишта учителвска: четири стотиие хиллда талира; а за друга заве-

ден1н: три милл1<хна, давле свега "22. милл!она и деветЂ стотина хилнда талира. Изђ овога рачуна види се, да дћлтелноств училишта нћмачки разпространнва се на шесту частБ лгодства цћле землћ, и за намирити трошкове у овомђ призрћнЈш на свакогЂ сааштела пада издати за годину по пол' талира, кадЂ се учини равновћС1е између 01;м, кои више, и онм, кои манћ даду. О.

МУДРА РЂЧБ. Питали су едногЂ старца Инглеза, гди лк»ди наиболћ живу? Онде, одговори старацЂ, гди Се слаби небои силнога, нити селннинЂ плаши предЂ спаЈомЂ , гди се сирома богата нестмди; нити поштенЂ човекЂ мари што непоштенљ о нћму говори , и гди авнБш непоштенЂ жигђ на челу носи. А. Ч.... сг.

ЗАГОНБТКА. На нбани тражити ме немои, брбо дашто садЂ у мене гледишЂ, Истину ти кажемЂ праву , веруи, И гле чуда немож' да се сетишЂ ! ШестЂ писмена моти речи треба, ПремЂ безЂ едногЂ да бм могла бмти, Ал' бм млоги викали до неба, Зато и болћ и сђ нвиме ме штити. Три писмена сђ почетка су нуждна, СвачемЂ живомђ да га неиздаду, 6рЂ иначе староств му е трудна, КадЂ му с' ова несрећомЂ шћердаду. КадЂ писмо азЂ овнма се дода, Па обратно иста речв прочита, Бмтће пиће, нит' вино, нит' вода — ? { Него слабо ко за нћга пмта. Де садЂ чати четирЂ писма краина , И сети се старн поглавара —? Косовска е нви прождрла воина, У обрани СрбскогЂ Кнез' Лазара. 1 оштђ бн знаро прометат' се знала , Као оџа крозЂ просеченЂ губерљ, Ал' ћешЂ рећи, да самв туђе крала, Зато ово тн погоди нудерЂ. Глиша ЗубанЂ.

УчредникЂ Мндош! Поповићт.. Издаао ипвчатано у Правителственои КиБнгопечатиБВ у Београд ј .