Podunavka Beograd

©

№ 7.

ж

БеоградЂ 17. Фебруара.

1855.

У с л а в У СРБСКИ ЛБПОТ IIЦ А НА БАЛУ У БЕОГРАДУ 11. и 18. Фебруара 1845.

,,Све сте л&пе, миле, днчне, И одђ зоре руменЈв, О ружице, сунцу слнчне, КадЂ васт. рода лгобавБ гр!е!"

Д-ћпо, красно, и мило е , У веселго п радостн Складномт. дружбом -б браће свое Проводнти дне младости; Но лћшие е, — и веселго Томђ на већу дику служи , Кадт. му се на обшту желго Чиста рода цћлв придрун;и ! Зато л+.пе наше виле , О госпое! о дћвице! СрбскогЋ рода зв^ћзде миле , Родолгобке и сестрнце ! Прнступите кт. нам' у коло, Нект. наст. обшта слога водн Све около на около У лгобави и слободи ! Прндружнте ваше бћле Руке кт. нашим', да се правми ВћнацЂ Србства одт. веселе Дружбе младе ту састави: И к'ошто сте кротке, благе, Л ћпе , миле , пЉжне и лгобке , О сестрице Богомћ драге ! Бмле увћкљ родолгобке! —• Л10 б ив о и.

П. Ч.

шта намђ е славенима садђ наннужнш? (Изт. 1ордаиовБ1 Летопнса за Славенско кнвижество н т. д.) Славенска кнвижества доспела су данасЂ до те точке свога развића, гди се више неради о „бмти ил' небшти," почемЂ силно теженЈј кђ напредку кодђ свхнј Славенски племена одђ више десетина лета већЂ благословене плодове ралв1л, и сада умерепу силу показуе, кон имђ е за будућноств наипоузданји емацЂ; до те, велимђ , точке, гди нарочито починго тамо нишанити, како бм се до лко разцеплћне силе у едно споити , кђ еднои цћли управити, како бм се четири главне реке у обштииско корито , у корито Славенске народности могле довести. Оваи главнми значаи Славенски кнћижества особито се данасЂ гласно нвла нодђ Чески и гожнб1 Славена; одт> прошасте године и у Полбскои, и то у Познан^скои: и у Емиграцш дали су се чути поедини гласови , кои аг;о и нису 1ошђ на свреи, ипакЂ су на путу, да се у пристаниште Свеславенства увезу: па и у Русш се починћ идеа разширивати. —• упркосЂ свима тегобама, кое ши се свуда на путЂ мећу, — почемЂ већЂ два часописа на обштемЂ Славенскомђ полго раде , имено Погодиновђ МосквићанинЂ и Дубровскога Даница. Данле сђ толико већимЂ поузданЈјМЂ можемо 63'дућности у очи гледати, и сђ толико сигурн '|омђ надеждомЂ за едну цћлв радити, кадЂ све болћ видимо, да намЂ неће бмти узалудЂ мука. и тако са свеобште точке сматрамћи потребе и нужде Славенства у скупи, пре свега морамо на двое позорЂ обрнути, што намЂ се чини, да ние одђ наиманћ цене за наше ово тезкен!.: да се душеванЂ кнг .ижеванЂ нјивотђ св !го Славепски племеиа у едно спои и слгоби; а то е