Podunavka Beograd

30

славенска к н в и ж е в н а трглвина, рђаво нћно станћ и поправлннћ, — и валлне внвиге народне. За сада смо радн само о последн1.мђ предмету говорити. „У изображенго масе народа леаги намЂ буду ћ н о ств!" Ово е така истина , да свакоме, кои пажлвнво сматра околности •— особито Славенске — све лснЈе у очи пада. Масе народа морамо задобмти, нх,и морамо у нашои мисли одгоити, ако ћемо у напредакЂ да. се зовемо народЂ. На тито су намЂ красне наше песме, на што ли лгобке приповедке, и лепи романи наши , кадЂ ш е неколико само сготина, што 1и може читати , па кадЂ јошђ п то неколико стотинасамо изђ лшбави према народности чита, а по нбинои душевнои вредности, тако лако могу сграбити кака†Францускји и немачкш романЂ, кои е управо и занимлвивје писанЂ, болћ израђенЂ, слин1е напечатанЂ одђ наши! Како е немачко, енглесно, Француско кнвижество толи красно и величанствено узрастло, како ли се немачкш, енглеск1и, Француск1и народЂ толи силно и саино узвмс1о? Валљда што иеке стотине разуму кнвизкевне производе, и плодове дружевна развитка као кака†монополђ уживаго? Бре тисуће и тисуће одђ читателн учинише кнвижество снинмчђ , а народЂ великимЂ и силнммђ . Ал' можда ће ми ко рећи: та насЂ нема толико, наши су Чеси, Срби и Поллци малени и сићушни према голема она три народа! То е истина ; али ко вамЂ ве.чи да мерите Чсхе са Немцима , Србе и Поллке сђ Енглезима н Французима! Има ли 30. ми.иона Немаца, и насЂ е 78 мил!она. врЂ тако морамо узети, кадЂ наша паречл немаго телике разлике, колика е међу платдсичомЂ и хохдаичомЂ ; до насЂ самм , до наше неатности, до наше (слободно рецимо) душевне ленвости и апатје стои, што заеднице литературе немамо , заеднице не са стране езика, него ду ха, што у нт,ои живи, и душев(1огЂ прапцг, кои е води. Зашто смо пустили , да намЂ нареча, подигнувши се за кнЂИжевне езике , противанЂ правацЂ узму, да едно одђ другогЂ реве, па да готово особити езици постадоше тако , да ученЂ Полнкђ (т. е. онаи , кои е изђ кнвига уч!<> свои сзикђ) ученога Србина и Чеха неразуме, ппшто се Полвскш тежакЂ, коиезикомЂ свои дедова говори а не кнвигкевнБШЂ , добро разумети могке са ЧескимЂ тежакомЂ. Истина да су Славенгки ки,ижевни езици тако поцепани , да ће 10 шђ и читаво столеће и више проћи, докђ се опетЂ е-

данЂ другоме Доволбно приближе. Али нетреба очанвати о томе саединћнго, само нека наивећи списателћи нашега народа свакш поиало принесу, на ћемо се скоро састати. Дотле морамо 1 ошђ оставити матерјнлпе живлћ кнвижества разцеплћне, али душевни нипошто више да нереву еданЂ одђ другогЂ, ако 1ошђ имамо снаге, да гоначки позиамо свои стале;кЂ, и ако насмо ради у душевномЂ трулежу изгинути. СрећомЂ и поредЂ тога цепанн тако е лако у прози преводити изђ еднога наречн у друго , да се лако и почетннку у езику може поверити, али иесмичтво , као вмша сила кнБижестка — и тако само вмшимђ т . е, изображеншмЂ сталишима приступна икористна,-—• моћи ће после остаги да се н непреводи, кадЂ намЂ изображаваић младежн буде прилнчше разуму и цЈ.ли , кадЂ се јошђ у младо доба (гди одђ 110 муке бмти може) у СлавенскимЂ наречлма станемо обучавати. Главна точка дакле, гди треба душевно единство Славенски кнБижества да се нви , есте народно илити пучко кнЂижество. У големои масн лежи намЂ будућноств, цео ниж1и пукЂ морамо задобмти ! То нека намЂ е одсада начело! — На жалоств ове су масе, оваи нашЂ народЂ скоро у ономђ истомђ детшшскомЂ сталежу, у комђ е христ1ннство примт, и само верозаконна одношенн одђ то доба нешто нснш видђ узеше , и снагу свое радн!'. показаше; у осталомЂ тежакЂ намт. ироводи свои мирнми животђ безЂ и еднога погледа на вмше интересе свога народа, да — често и безЂ онм знанн, кон бм му станЈ', поправити могла. Слаба брига, кон се скоро по свима землнма , гди Славени седе, тежаку на воспитате посвећуе , свуда га з на еднакомЂ степену нросвете оставила. Ето нашимЂ домородцима голема полл радиностн! брбо су башЂ збогЂ тога ннзкогђ степена пр(»свете наши Славенски селпци свакоме унливу сђ нолн тимђ више отворени и приступни; — да, и сами већЂ пуни надежде осећаго да имђ е нужно внше изображенн , него што имђ обмчне сеоске уч10ннце даго, те траа;е и средства , нако бм га достигнули. Па зарЂ нећемо поитити , да пароду иашемЂ ту праву потребу подмиримо? — ЗарЂ се тегобе, кое се овакомЂ послу у почетку свагда мећу на путЂ, неће моћи заедничкимЂ послован 1. мђ лако надвладати? Мм се ноуздано надамо , и на томе планЂ оснивамо. Овде е прва точка обштегЂ послована