Podunavka Beograd

0'1

6 б 1 ти и свакш при нћиу во.и.но иародности сво1ои чисте жертве приносити моћи; пакт. тако ће и таи оганв поуздаше одћ гашевл до века сачуванЂ , тако ће преумложенЂ бмти. Но ко е 10штђ оганБ :кивђ1и вид1о безЂ икакве светлости, ко ли оганв праве лшбови према народнои, према отечественои слободи безЂ икакве просвете? Премда се оне обадве.кодЂ свакогЂ народа еднако и у едант> ма не поивлгом: опетЂ, ако се у пуномЂ значенк) поммсле, мораго успоредно корачати, и гди се просвети право грађанства одриче, ту ни слободе дуго бмти не моа:е. Народна е просвета и будилникЂ и емацЂ народне Слободе, но да бм способноств за обое имала , мора и сама наипре свого пуну уншвати слободу; ерЂ као што не безумноств него само здрава умноств рађа слободу, тако не робска ни хинеска него само слободна просвета и одржати е може. Народна просвета, ако 10и се слободно нђомђ самомЂ избрании и узетв1и правацЂ препонама не спречи, неће себично и само за себе него и за са†народнми животђ слободу извоевати. Она ће наукама просторЂ за слободанЂ полетЂ освоити, коме ће нензоставно честв слћдовати, али она ће и народнои цркви уживанћ свое слободе и заслужногђ уважешн прибавити, и изђ нћногЂ ће 10и знол процветати лаврови , кои ће на противнике , онда, кадЂ сви остали светли буду , густе бацати сенке. Народна ће просвета и народне благе обмчае у свого прадедовску слободну областБ увести; народна ће насЂ просвета у свему, хпто е народно уздигнути, и слободннмЂ и избранммЂ међу народима народомЂ учинити. Воли намЂ дакле озбилвска и тврда бмти мора: или се просветити и то нарочито у народности и времена духу просветити се, или не ктети и не моћи нигда бмти управомЂ сммслу народЂ Просвета данасЂ Н1в онако тежка, као у веку прославлћногЂ нашегЂ Просветителн, она се данасЂ не крме, као што се онда крв!ла, по пустинлма и усамлТ .нммЂ местима. Просвета данасЂ свуда са срећнммЂ народима другуе, пакЂ ево и кодђ насЂ су Оцеви и Добротвори отечества, вечка имђ буди хвала, достоино место наукама дали. Но при свемЂ томђ духЂ времена, кои се зауставити не да, и ни за какво чеканћ неће да зна, млого и премлого одђ гасЂ у просвети зактева. СадЂ намЂ валл свет-

скомђ изображенпо и живота умешности узастоце сл ћдовати, да нза света не изостанемо, валл намЂ већЂ садЂ као младомЂ или помладившемЂ се народу у мтру новога нашегЂ бмћа стизати оне народе, кои су на подне свое просвете приспели. 6рЂ живимо у ономђ ве» ку, у коме су намЂ науке не само одђ велике ползе , него и одђ наивеће нунЈде. Живимо у веку ономђ , у коме ни еданЂ народЂ неће другч1е него као иародЂ да живи, у коме се свакш већЂ у сво|'ои народности освестго и свакш нћно достоинство н поносђ осећа. Желн ме» ђу народима бмти народомЂ и место у повестницм и у свету имену народномЂ пусто нв оставити тако е силна данасЂ у свакоме народу оживила , да е млогш и човечностБ и поштенћ и правичностБ и саме строге према другимђ народнма правие дужности погазити готовђ , ако само себичностБ нћгове народности то зактева. Млог1И не пмта ВБ1ше за поштенћ и правду средства, цћлБ онђ само единственну тражи; и неки се народи већЂ ннмало не устручаваго неправо свое према другима поступанк ввно признаги, и мв1сле, да су сђ тмме неправду свого већв доволбно оправдали, што наводе, да е она за одржанћ нвине народности превећБ и неизоставно нуждна. Нарочито пакЂ овако себично и безчовечно поступанћ и свјго досадЂ обште признатм правнм основоположеша извртан>. и иаопако окретанћ , мБ1сле неки народи, да имђ е проти†Славена, оногђ великогЂ народа , кога смо и мн грана > сасвимЂ слободно; и у тои св010и опакои ммсли неправммЂ на све, што е Славенско, насртанћмЂ и нападанћмЂ садЂ особито, на срамоту данашнБои просвети и у пркосЂ уму и нћговБШЂ законима, лвне свов листове пунити не престаго. ЗарЂ зато, што е прославлћнми и за обште човечества изображенћ наивнше учинивш!и ХердерЂ мнћн1 *е свое о Славенима то дао : да бм они, кадЂ бв1 се слоашли, наиснажнш на землБи народЂ бмли, зарЂ су велимЂ, они зато другима што криви, па и кадЂ бм слога и узаимностБ међу нвима као међу лгодма и међу народима дћломЂ се узбудила, зарЂ бм то каква гртта бмла, и зарЂ бм само тмме заслужили, да се одма на нби као на зверинћ светске аике справллго? О времена и нрави! (Конацт> сл&дув.Ј

Учредиикт, М илошђ Поповић -б. И 8 д а <и о и пвчатано у Правителствевои Кннигопечатнћв у Београд у ТГ; ■ _ . ;ј: . . !»Л^ '