Podunavka Beograd
П Р О Л Е ћ Е. НастЈпаи намт. већЋ красно пролеће, Нјстн мнло лнце р^ине зоре, Развн дпчно по горици цвеће, Нека над№ срце радоећу горе;
Сву горицу лиетом -Б преодћни, Да славуи у ибои умилно пева, Полима подаи садт. видђ зслепми, Нека се горди у ивима шева. * * * Сва природо, знмомћ успавана , Силомћ пролећа снажна се дижи, бр-Б на кр-ћпки крили ђурђев-даиа Топлота с' жаркогЋ лета приблнжн. * * * Мирису цвета, свуда распи се, Нект. те пчелица рада облеће, Милнномв томђ, човече, слади се, И ласта ти ево већт. долеће. * * * Девоике нект. се ружомт. ките, Сав-в в човеку оваи м!о светт. ; РадостБ сада ову сви да оеете, Гледагоћ' раискои. поли зелент, цветт.. * * * Већ -б лтобичица по полвд цвета, Свако дрво свое лишће шири, Милина свуда човека ерета, Када га т'10 зеФирићљ пири,
* * • И лгобкш га мнло в-ће лахорт., И дражешћу свега обасипа, Жуборећи нћму бистрвш извортј Сву милпну у срце сасипа. * * * Лрко сунце силу даи садт. роси, Кого плаче ведрога неба свод%, Маиско готро зсмлби кого носи, Да прине ее златанљ Церере плод-б. Живко Костић -б, Слушателћ Поез1в у Веограду,
ПРЕПРАВА 3 А С Р Б С К У ГРАММАТНКУ. (Одт. К. Н.) 0 правилама ображаванн Србски глагола'. § 1Глаголи СрбскогЂ езмна могу се сматрати сви иао правилни^ изузимагоћи само два: бшти и хотети. § 2. У евакомЂ правилномт. глаголу треба разликовати три коренна и петнаеств производгш времена'. § з. Коренна су времена: 1. НаклонеШе неопрсдклено несовртително, 2. Наклонешв неотгр. совргиително, и 3. Причастгв г1астоећегт> времена дШствително. Прим%чанге. Г. Вукт. Караџићт. и сви остали иаши езмкослови,кои су после ићга Србску Грамматику писали, узимали су настоеће време