Podunavka Beograd

16.

БеограДЂ 21. Априла.

185 5.

Н Е В Ђ Р А. I. „Мила мати, купи ћеркн Б-ћлу к'о сн Љ гђ халБИну, НекЂ е бћла, а н лака Као перце у вЉтру." „„Кћери мила, слатко дћте Имаш-ћ доста одћће , Плаве, жуте , и црвене , Сваке бое , кодт. куће !"" „Мати, мати о купи мн БЉлу к'о снћгт. халвнну!" ОпетЂ молн тужна блка Свого маику добротуЗготовлћну донесоше Б^ћлу к'о сн Љ гћ халћнпу; Нго пр<Јгледи тужна блка И изђ срца уздану. Обукла е б&ле ризе , Скоро што су шнвене, И ружнце б-ћле стручакЂ Ноћнои коси предене. Ои нев4ру тако чека Тужна влка вазљ данљ таи, О нђ недође; — а већт. сунце Свршило е свон течаи. Ст. Б огомђ остаи б-ћлБш св^ћте! С ђ Б огомђ остаи Милане ! Лгобнтће те твоа влка И кадђ сђ св'ћта нестаие. Тако збори тужна блка, И духЂ Богу предаде;

Уцвил-ћна стара маика СадЂ кукати настане. II. Заулше на кулама звона, Ои предтече Миланове среће ! врђ ће саде предЂ Б ожшмђ олтаромЂ О нђ примнти в-ћчнту заклетву Чисте лгобве, и в-ћрности в&чне О дђ богате н прел г ћпе Маре. ВећЂ су дошли у цркву женици, Красно ти е обучена бћ1ла Он та срећна Миланова лгоба: Н-ћно витко и превитко т^ћло Покриваше та халвина б^ћла, А у црнои као ноћца коси БЉл1о се еданЂ стручакЂ руже: Тако ти е обучена бћ!ла , Ко-што бБ1Ла при самртн блка !!! КадЂ духовникЂ Милана запБ1та КрстЂ у руци држаадћи частнБш; „СБтне! ниси л' другон когои д4ви Твого вћчну обћћао лгобавБ? Ту те ПБ1тамЂ предЂ Б ожјимђ лицсмђ, Б огђ т* помог о и Б ож 1Л маика!" Тишина е царствовала смртна , Чути с' могло како куца срце Изванредно Милана нев-ћрногЂ , Румено му све пребледи лице, У МБ1СЛИ му дошла тужна влка, Кого онђ е опрем!о сђ св^ћта; Устегие се. •— И са бледБ1 устШ „Боже ! — НисамБ!" — — •— слетила му р^чца. СадЂ предЂ лицемЂ Исусове маике л* К'о да нешто уздану по три-путЂ. Ои невћра устрашено гледа, •

*