Podunavka Beograd

68

Одђ д>)Цв, а особито одћ д1,вонка пЋвана п-ћсма, представлл намг. двК мале сестрице, кое, неимамћи брата , одђ овиле су га начиниле; но у самомљ примћру погледаимо пћсму ову: Двш сее брата неимале, Па га в1јо одћ б^еле свиле, О дђ б1еле и 10шт> одћ црвепе; СтрукБ му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске шнвице , Ситне зубе , два ннза бисера ; Залажу га медомљ и шећеромт.: „То намЂ еди, па намЂ пробесћдн !" Лн)бави супружескои дак> Срби треће истомђ мћсто : млада снаша наивећма милуе брата, па онда ручнога дћвера , а тект> после мужа. „бдан-пут -Б изгуби" — говори пћсма една —• „жена муа!а, дћвера и брата, За првогЂ е косе изчупала, за другога лице е нагрдила , а за трећегтћ очи извадила. Косе ће порастити, време ће ране на лицу залћчити , али изкопане очи нигда прогледати неће; —- срце смрћу братскомљ устрелћно, на вћки ће крваво бмти." (Продужегпн сл -ћдуе.)

И С К Р И Ц Б. XXXII. Бмо е одавно лавт> изгубш богату гриву, зубе и шапе, но оно нешто ноката страковитм, што му остало беше , бв!ла е славннска снла. После толики столћтја, необмчни на воиеку ићи, 10ште уздрагасмо штогодђ шначке храбрости ; после погаженн крозљ толико столћтјн у незнанству , 1оште намЂ е танана паметв , слободанЂ разговорљ и оштра ммсао остала. Простии народт. узтегнутљ, и мнранљ и нагао, у тћлесном -Б виду показуе свои духт>, бћла и лћпа му е лкост!., лагана буткоств, круте обрве и добрости†посмћхЂ. Прама теби, мои народе славнћш, нису многи други него полулшди. Нестмди се крви твое, пази само, да ти чиста остане, да ти куга градски опачина неул1е у нк> слабоств, неволго и срамоту. КНБИЖЕВНО ИЗВЂСТШ. Лани већЂ обратили смо позорноств читателн на важно дћло г. Дра. Миклошића; сада

то на ново чинимо, пошто е Оно на свћтт> изишло. Насло†му е: „ИасНсев 1т§-иае 81оуеп1сае уе1ег18 <Иа1ес1ћ 8сг1рб11 ГгапсЈвсиб М1к1о81сћ, РћП. е1 Јиг. 0ос1ог. 1лр81ае 1845. —• На вел. 8. Цћна му е 1 Фр. 30 кр. ср. — Списателв е у овоН кнбиги све Форме рћч1И, кое се у црквено-славннскомђ нарћч1Ш налазе, потанко разнсн10, и оно, у чему су досаданви етимологи погрћшили, поправ10. Ово е онт> тимб лакше учинити могао , будући е при писанго свога дћла употребт више стародревнм рукописа: кое донкошнби изпмтателви истога нарћч1а имали нису, Затимљ наводи све корене (е1ута) споменутога нарћч1*л , сђ латинскимЂ и грчкимЋ знаменованКмЂ и сђ наиглавнЈимЂ Формама, у коима се исте рћчи употребллваго. Осимђ тога сравнгов се мало не свака рћчБ сђ осталимЂ славлнскимЂ нарћчјлма, сђ литванскимЂ и другимЂ сроднимЂ езмцима, наивише пакЂ са санскритомв, кои се за чудо слаже са славлнскимЂ езмкомЂ. —• Да мимоиђемо ВБпиу ону користБ , кого ће ово дћло изнмтателБима славннски нарћч^н и други езмка принети: свакш увиђа, да ће исто дћлце тако рећи необходно потребно бмти свакому, кои се жели, као правми смнђ Славе, сђ осталимђ славннскимЂ нарћч1нма упознати; зашто овде ће као у огледалу видити све оно, у чему се славлнска нарћчјн слажу, и оно, у чему се разликуго. (Изђ Данице.)

НОВЕ КНћИГЕ. Србске народне тееме, скупио их и на свгет издао Вук Стеф. Караџић. КнЂиеа друеа, у когоп су пгесме тначке наистарге. У Бечу , у ттампаги ерменскоеа манастира 1845. — На 8-ку, стр. 643. Слово , приликомЂ славе кнпжеско - србскогг Лицеума, на светога Савву, просвгтителл србскогг, 14. Лнуара 1845. год. говорено СерггемЂ НиколићемЂ, ОвогодишншмЂ РекторомЂ, ПриродногЂ IIрава и Политически Наука прие.ременглмт, ПрофессоромЂ и Дружства Србске Словесности редовни.ш ЧленомЂ. Н Београду у кннжеско-србскоп кншгопечатнћи. 1845. •—• На 8-ку, стр. 38.

Издано и печатано

Учредникљ Милошб Поповићт.. у Правнтелственон Кнвнгопечатнвн у Београду.