Podunavka Beograd

V 23.

БеоградЂ 9. К)н1л.

1855.

СВ01ОИ БРАћИ СЛАВОНЦБША, Ои Славонци I браћо драга, Славон1а — красан -Б стан -Б ЈТуна сваки аемнвг блага, Вогогоћн ноћв н данЂ , Задобв! намЋ старвх снага, Кивногђ лгото кршећ' врага. Тан одђ нбнногћ мача н пад'о , К'о одђ косе златан-в клас -б, врт. врвнше тамо радо , Кудб ш позва славе гллсђ , Цару, отечеству верии Ти гоиаци безпрнмерни. Па племену дедн славни Предаше аманетт. драгт.: „В б 1 будите нама равни , Па све, —■ коим' грози вратт. , —• Одђ домовние вамљ миле Одб1ните сложно силе." Отачбино наша славна ! По теб' тече млеко, медт.; Раго тб1 си посве равна: Та неће ти нанет' вредт. Подлбш душмант,, док'-годт. искра Старе крви у нам' игра .... Тбх с' Славонче храбрБш тако ,, Осећати дужанЂ сад -б ; ЖивованЉ да тн сладко Незамене горкш пдђ , брт. се спрема вукт. изт. шуме , Да т милину твок) узме.

С% кимђ ћеш -б свакон подлон сили Протнвстати врага злогђ ; Тко те на то води, неће Да у дому имапгБ среће —•. Смрди риба тект. одт. главе, Па таи друге труе смрадЂ; Тако темелБ среће праве Подрива намЂ враж1и гадЂ, Те већљ неста: сјдђ по стазн, Врстна глава правои гази. Пробуди се ! садЂ е време , Да неступи врагЂ у СремЂ; Чуваи мило етарБ1 слеме, За коимђ ти вазда мремЂ: Отца кралБ ти посла благЂ, СвемЂ Славлнству кои е драгЂ. Та увидн и ТБ1 веће, Да н у слоги само моћБ, И да безЂ те нема среће , ВећЂ насЂ кр1б тамна ноћБ; НапредакЂ е, гди е слога, КрасанЂ даракЂ ВБшнгћгЂ Бога. Слогу лгоб'мо , браћо мила! И градимо дворе тои; Драга манко ! у тои с'сила, Те мн млекомЂ брата дон : Отачбине нека праву Онђ внтежки брани славу. РушителБ'ма наше слоге Заданмо смртнБш страхЂ, Обраћаимо одђ ти млоге И у самБш ситнбјн прахЂ: КадЂ пшеница буде чиста , Небоимо се врага триста. —

И тб ! еданЂ, Сремче милбш Г Нетуђи се брата твогђ ,

СадЂ Славонче верну руку Брату тб1 Рвату даи,