Podunavka Beograd

49

Па пригрли сљ нише сурку , Брани нашегЋ дома гаи ; НекЂ се хвата у то коло , Роб-Б 6бгг' кои-годђ небћ1 вол о. Славе смне ! ниси створен!., Да робуешт. цео вектћ, Да ти до-век' снажант, корент. ГаднБШ таре ланца звект.; Та то неће благ^и Богт.; Кои хоће, ништи тогљ. Г јстђ незнанн ево сада Оставла н тебе мракт., ВећЋ Минерва баца рада Просвештенн на те зракг: Свашта свое има време ; Кадт. то дође, спада бреме. Ам' гонаци ! веру даимо , Да на до!иа милбји прагт. Нигда лвно , а ни таино Неће ступнт' кивнбји враг!., Д окћ у нама крви има; СмртБ некх за домб мила и свима. Та болћ е н у ладнБ1и Свалити се славно гробт., Него више бвлхи гаднБ1и Сваконка. света робт.; Већт. е дошло браћо врече, Да процвета славско племе. Пригрлимо умне маче, Па бранимо милб:и род -б; Слоа;но само! па све пче Успеватће слоге плодт.; Безт. те ће насл. душмант. тртн , Предати ахт» ! горкои смрти. Славске тект. ће онда славе Понвит' се дичант. цвет-Б , Кадт. озарн слоге праве Зракт. славн1!ск1и цео светт,, Тад' ће живит' златно време Сво прегрдио славства племе ! ! У Пешти. бдант, Фрушвогорацљ. ! ПОСТАНДКЂ ћЕСТРЕђОЛА (ОСТРЕЧНОГТ ј 63ЕРА). (На родво при*1ан&, саобштено Тодоромч. Вланћен^.) У области турскогљ царства у Евроии у I пашалуку Солунскомх., близу кодг. вароши Во- ј

дена лежи езеро ћестређолЂ , кое се одт. Водена у дуншни кђ западу протеже до двадесетЂ и четири сата дугачко , а гди - гди текљ два сата широко , између велики свудЂ у около планина, и кое е оимиб случаемг. поетало: « У време царствованн србски царева Неманн, на истомт. мћсту реченогг> езера, близу крал дужине одђ запада , у по среде долине планина, обко.швагоћи и дрн;ећи у себи езеро, бвтла е една варошг. доста знаменита , кон се звала ОстрецЋ , и у ко1ои су пола Бугари , а пола Срби обитавали , наипре подђ обласћу Бугара, па после Срба. Све то до долаза Турчина у Европу. И кадЂ е ТурчинЂ већЂ отео бмо одђ Грка нћка мћста, и почео завонвати нћке предћле србскогЂ и бугарскогЂ царства: бмли су у истои варо1пи Острецу нћки братЂ и сестра, врло богати, неимагоћи ни отца ни матере, кои за душу отца и матере договоре се , да какву задугкбину обое, свако за се, учине. На кое сестра, по свомђ христ1анскомЂ закону, почне да зида цркву у вароши, и едну кулу далеко изванЂ вароши у планини, по обичаго богатв1 лгод1и ондашнћгЂ времена. БратЂ на ово рекне сестри: „ПремЂ да ми е по дужности христ1анскои пречн, да цриву сазидамЂ , или што друго да учинимЂ , задужбину чинећи; но предвидећи, како ће намЂ на скоро време доћи, да ће Турчинђ и нашу варошг. освоити, коимђ ће се случаемЂ сва слава христ!анска , у задужбинама, и другимЂ редовима по заиону чинћна, разрушити ; тако и сама гвоа црква: за то волимђ едну џаиГго сазидати, кого знамЂ да Турци неће разрушити; но 1 оштђ ће ме благосивати: и тако ће после на млого вћкова мол задужбина цвћтатн. А да бм и одђ самм Христјлна иста џаМ1а почитована и чувана бшла: узидатћу у зидђ, унутра у џамш, нашега светога Пантел!е икону, и надЂ ибомћ ћу написати проклетство турскимђ и србскимЂ словима: да свагпи онаи буде проклетт, , кои исту икону одавде извади." Сестра на ово опетЂ одговори брату: „ Т б1 зндаи и чини задужбину шта ти е вола; а л што самв почела чинити , хоћу и да учпнимЂ; пакЂ ако знано небуде .иодима , бћггће Богу." И тако после краткогЂ времена, учине свако по своши вол 1>и задужбину: сестра сазида цркву у вароши и кулу , као што е почела ; а братЂ, не далеко одђ вароши, у истои долини, на врху едногЂ подгорјн , готово вБ1сокогЂ као и околне предречеие планиме, сазида џашк», каи што е и казао.

-