Podunavka Beograd

3)

е/

41 30.

Београ дђ 28. ШлЈа.

18^5-

СПОМЕНЂ ПУТОВАНН ПО ДОЛБНММЂ ПРЕДЂЛМА ДУНАВА. Промћно свћта, ш га е обичн!е , чесће одт. тебе! Непостолнство судбе, шта е одт. тебе брже ! Силно с' напреже човекЂ вћчностална стварати дћла, Ал' у прсима самт> трз'лежа сћме носи. Залудт> лекова цћдЂ противт. отрова болестји разнш, Судба е Човека та : землл да зеилн буде. Ние ли древноств свогђ Ескулапа назмвала Богомђ? Па гд^ћ е таи Ескулапг? време му разнело гробт.. Гле Мехад1е путт., како болни лтама сп^ћше ; Болести лече с' едне, друге да жертва буду. Брда изђ старв1 тштт, еднако кулл ц-ћлителна вода, Лгоде ахт» свака година друге води. Обветшант. камент. на Римлнне спомин-ћ древне, Херкула надпист. мног!и дано за здравл^ћ слави. Време е сатрло све, и лгоде и Херкула самогт., Н м'ћсто н^г' басномт. слави се 1орговант,*) садт.. Б^ћла р-ћка и Черна, н Домогледт. орла сћдиште Србско име носе, Србалл кажу славу **) Гдћ су ти Срблви садт.? иа нб 10 вбшђ гробовма други Зидаго куће, да сви времена жертва буду. Тако се прнрода обрће в4чно , сама еднака, Све, што е на землБИ, мћни излаже скорои. •—• Дал-ћ душе, да.гћ, гле како Дунавт, путуе громно; Купећ' каплБИце там' у море синЉ носи; Као богатца животт. част. тнхо, част. сп-ћши буровно, Да велнчину свого в Љ читбш саспе у гробт.. Лгобко чамацт. броди, зефиромт. га волна таласа, Провиди с' бистра вода искреномЂ равно срдцу. Мимо чамца лете смћгоћа се весела полн, Брегови грдни лете , дивно позор'е оку.

*) СрблБН н Власи о шногнмђ чудесава баснослове, кон в ГоргопанЂ у Мехад^нскнмт. топлицама почишо, *•) Ово Мехадш како с' ове, тако и ст> оне стране, у Влашкои, брда, р1 ;ке и села имат понанвише Србска наииеноватн, нремч. да се врло мало Србалн налази.

Али каива страота? злобно с' испречиле горе, Пропасћу чамцу грозе, исходђ препреченЂ свакш; ОпетЂ се Дуна†окреће, горда уступаго брда, И весело врата путника пршмаго свогђ. Тако често срећа узмућуе човеку животђ , Удари тешкн судбе одсвуд' окруже нћга, Докћ на едапЂ путЋ му сунце засине, разгали се небо, Изчезне бћда и стра, надежда опетЂ сване. •Шта с' оно нзгребено видн на обали десно? ПугЂ е то, древнБЈ Римлнна дивно д^ћло. Нбимђ су проодали прости и силнн, храбри и слаби, Другима да стр-ћлом-в самртнБШ нзр)го гробЂ. Гд -ћ су садт. ови? по крвномЂ еку оруж'н Све !и а гроотомЂ кивна помирила смртБ ; Спом -енЂ Трална на ст^ни е дивнон утврднло пнсмо, V' % ; 'К '• # Ахђ , но и нћга е црнЂ злобно поразго дбшђ. О Транне, тиое све спомене претрпа време, бдва ко спомннЉ твош тр!умФа славу; бданЂ текЂ споменикЂ: усрећати твон тобомЂ народв, Остае вћчно честитЂ , остае свима познатЂ. Златне рћчи твое , Сабурану изусћене врломЂ , На утћху лгодства разносп пов^ћстница: „Пршмн оваи мачБ, ако добро узвладамЂ, за мене , Ако ли зло владамЂ, носи га проти†мене." Шта тамо хучи? разлеже се каменЂ, н лготи се пћна, Гвоздена*) врата су то, лађама пропаств и гробљ, Стесн ^нЂ стенћ ДунавЂ, на човека помоћв нзгледа , Ал' е човека моћБ протнву природе мравЂ. Опетљ се обала шири, ТраановогЂ моста-останцБ1, Та Полодор1л творЂ , туже одђ в-ћкова ту. Умомђ човекЂ прави на МБ1СленБ1 мостове крБ1ЛБ1, Да иа нстине онђ снннбш узпужа се тронЂ; Рукама мосте прави, далБну да поздрави браћу, Свеза лгодства и лћпЂ сродства утврди се сплетЂ, Трговина цв^ћта, сприобште се МБ1СЛИ узанмно, И народма обште — златнБ1н укаже се в 4 кђ. е ли ТрадновогЂ моста та цћлБ? ахљ, освета една,

*) Демирт. кап1л.