Podunavka Beograd

156

Кои те у нрости и лготини псуе, али кадт. е мирнога и спокоинога духа и када бм то ' чинити могао, нечини, — таи ти Н1е непр1НтелБ. Камила е мирна и послушна зкивотинл ; но кадЂ бм е човект. на какву бару или развалу навести хтћо, то бм она упорно стала и отела се. — Ово насЂ учи, да онде , гди се погибелг, очима гледа, треба р1шштелну строгостг, употребити. Мучителв е самЂ себи онаи, кои се понижава предЂ онимђ, кои на нћга и негледи, ипохлћбствуе оноиђ , кои му замке плете. ГлупЂ , бћданЂ и сажалТ.нл е достоннђ онаи, кои проти†учинћне погодбе одђ домувладике сваконке пакости трпи : ко у туђемЂ врту воће сади, другоме сади. ЛудЂ е онаи супарникЂ, кои подђ туђимЂ именомЂ на удвои иде. Лгоби свои родЂ и горди се нбимз , макарЂ збогЂ лгобави те у свћтскои слави кад -кадЂ и уштрба претрпјо, ерЂ онаи, кои народнога поноса нечувствуе, подобанЂ е худому и неполезному саморасту, онђ е предметЂ грабалл, цигани су нћгова наисходн^н браћа. Пргнтелго буди вћранЂ и постолнђ , и у нужди жертвуи нћга ради све, штогодђ имашЂ, драговолвно; ал' само ономе, укога си увћренЂ, да и ти у еднакои цћни стоишђ, ерЂ невћрноме човеку вћрносћу обвезанЂ бмти , ве.шка е несрећа. Прави пр !лтелБИ одвећЂ су редки , и зато су одђ велике важности , и благо ономе, кои само и сдногђ искреногЂ пр ^ателл има : новогђ пр1лтелн ако си и стекао , старогЂ немои заборавити. Онаи благородникЂ , кои е сђ полн само такови, а изћ нутра неотесанЂ варваринЂ, несаслужуе да се међу живе лгоде брои. 'Груди се дакле, да путемЂ добродћтелви самЂ себи благородГе добхешЂ, а путЂ кђ правои чести и слави свакоме отворенЂ стои. Парница, т. е. процеса, чуваи се већма него ватре; ерЂ кадЂ ти се кућа или гувно упа-

ли, истина велика е штета, но кадЂ се у парницу заплетешЂ, бмтћешЂ подобанЂ еднои безЂ кормила по мору биудећои, и по волви вћтрова колебагоћои се галш, а те;кко е судеиска врата об ^ати. Не само стари Грци и Римлнни, него и Перуанци (у Америкн) имали су законе, по смшслу кои ленБОСтх, су смрћу казнили. Избегаваи дакле гнуснни оваи порокЂ што већма можешЂ, ерЂ знаи, да е славина, крозЂ кого пропастБ човеческа тече.*) Имати саобраштенје са онима, на кое мрзимо, горе е одђ саме смрти. Докђ су ти непр1лтелЂИ у завади, дотле ти е добро, ал' чуваи ш се, кадЂ се ови међу собомЂ сложе и помире. о ДРУГА ВРЕМЕНА ДРУГИ ОБИЧАИ. ФранцЂ I., кралв Французкш, састане се еданпутЂ сђ папомЂ ЛеономЂ X. КралЂ се зачуди богатому папину одћлу, говорећи: „По библическимЂ извћстјима духовни су пастири ишли сиромашно и просто обучени". •— „То е истина ," одговори папа: „но то е бмло за оногђ времена, кадЂ 10 штђ су кралћви овце чували-" Д. АврамовићЂ.

НОВЕ КНБИГЕ. Дгеталне бескде Платона Аеанацковића, Епискотга Будимскога , НченЂ1 Дружства: Императорскаго Обш ,ества Исторш и Древсостеп Росстскихч, нри ИмператорскомЂ Унив ерситетк Московскомг; — отечествеиогЂ Музеума у Бохемш; и Србске Словесноста у Београду — Почестнога Члена. У Београду у Кннжеско-Србскоп КнЂигопечатн^и 1845. —• На 8-ку, стр. 48. Дарат СрбкинЂи. Новеле писао Б. Т. Атанацковићг. У Будиму , писменш кр. Свеучилишта. ■— На 16-тини, стр: 134.

*) Кадт, 6 б 1 се куга суштествено св&ту показатн хт&ла, то 6 б 1 се она амачно у внду ленБогг и немарлБнвогЂ човека подвити морала. — Ленћ човект, подобанг в сирдлбнвон барн, кон воздј'хт > труе. —

И з Д а м о н а е ч а и а н о

Учредникт, МиЛОШ!« Поповић!.. у ПравитеЈственои Кнћигоаечатнћн у Београду.