Podunavka Beograd

II? И 5-

МУЦ1УСЂ СЦЕВОЛА У стану Порзене.

„Пакла сБ1не, какова те клетва Са. ђ сустиже, те овде заблуди , Оштрогт. мача да постанеш-в жертва, Шта наведе на то умљ твои хјдии? Казуи брже тбј крвниче, Шта т' учпнн мои лгобнмацт., Ког' проклетми тв1 с' убилацт., Казуи," громко кралв повиче, „Ер ћз' т' сада таки, знаи, Учинити мачемЋ краи!" Са гордосћу поноснтомт. таде, Храбрвшт. духомт. напунћнЋ презренп, Говорнти младнћ'в кралш сгаде: „Нис' то мон бћЈла намћренл, Ал' проклето то одело , Н-ћговт, погледт. , поношенћ, И све снино украшеи-ћ, То е моме плану смело, Ертз Порзени самом в грудв, Пробнт' мачем -б 6 бхо и труд-в !" Ко рисЂ лштбш на то кралБ подскочи, У десннци већ^ му мач -б заснну , Са б-ћсниломт. гораху му очн , Смртв да зада готов-б РимланинуГ; У бћснилу и нросги, Без-в мученн умрет' тако, Виђаше му с' да е лако, НехтЉ мачемт. нћг' пробости, ВећБ да г' сатре оштрБ1и жарљ Злим' боговма на олтарт.! Но опоенЋ Римллнинт. мужествомЋ, „СамБ ћу," рече: „казнит' мош руку;"

Пружа уЦжарт. као са торжествомг, Пршти рука безт. .чо н куку! ,,3а невћрство што т' неуби, Ево е казнииЂ садЂ предт. тебе. " КраЛБ чист' бнше нзваиЋ себе, У комтб е' гроза усугуби, „Стои," повнче: „већш с' твои Непр1лтелБ, него дтои!" „Знаи, да с' смрти, кралш, плаше деца , Не Р нм.шнин б 10пзтђ храброга духа, За слободу комб мншца иеклеца , И трјумфт. е за нш смртБ и мука, Нек -б с' изврши та пресуда , Но знаи мћсту достнћ' нећеш-Б, У тои жел!.и и умрећешт. : Трнста т' храбрн! траже свуда!" КралБ то чувши, бћжн вант.! Слободанг е рнмскш етант.!! Ранко Товановнћт. ЛешннинЂ. ПОЧЕТАКЂ ЈУДНОВЕ СВЕМИРНЕ ИСТ0Р16. Многа сто.гЈ.тјн, иое нико прем1нрити немо;ке, почиваш у дубокоиЂ ћутапго. Прва предан1л, кон су се до нашегљ доцнјегг. времена сачувала, изгубила су свого просту снагу , скоро опростимммтЈ волвнммђ толкованћм-Б млађи иснБ1тателн , скоро пакЂ , и шштћ више свеобштимђ тенЈенћмЂ човеческимЂ, за надокнадити, сагозити, у 6 б 1 Т 1 ГО почетакЂ тражећи, и догађае на опредКлТЈне извршителћ привезати. Разнодвоино замћшателство древнћ! приповћдкји, и представлннлразмршивагоћи, и опростодушавагоћи,разумети е немогуће, али 6 бј неразсуђена безобразностЂ бћ1ла, оно забацити, што се разуме.