Podunavka Beograd

»

167

ОБЗИРЂ НА ПРОШЛОСТБ. (Конацг.) У томђ днгну Немцн ратт. на Турску, и 1)орђе е сћ прнинчном -б вонскомђ чувао граннце ердеивске. Кадт. Баденск1н, врховнмн вођа немачке воиске 1689. год. освои Видинђ, онда пише ђорђу, да му дође, да се разговоре, како ће на Турке ударити. ђорђе и немислећи на какву превару дође сђ неколико пратк)ца Ннмцима у Киадово (на баштину свого); а ови га таки учвате, па наипре у Оршаву. послеуСибинБ подђ затворт. оправе; одтуда преместе га у Бечт>, а наипосле чакт. у Егерт>, градЂ еданЂ у Ческои. Тако деспотЂ допадне апса ни кри†ни дужанЂ*). Срби, кои су таки 1690 год. на позиванћ Леополда I. прешли у Аустрјго, стану одма молити и искати да шмђ деспота пусте, да шмђ главу и господара даду, „да бм могли, (као што е обећан!. ћесарево гласило, кадЂ 1и е у свое земл1. знао) подђ правителвствомЂ собственогЂ началства пребБ1вати." Но то башЂ н!е се учинити могло. Зашто Немци познавагоћи Србе, нису 1 имђ смели владу у руке дати , боећи се да се неосиле, па пе тражити стару свого славу и гоеподарство у Србш, а сами су ради бђЈли, да нвоме господаре. И то последн!. мал' те неће бмти узрокЂ , што су и деспота затворили ... Телу кадЂ скинешЂ главу , наскоро сви удови клону .. . Зато « можда и патрЈл рхЂ ЧарноевићЂ понаивише у Бечу се 1 д!о, и столицу патр1нршеску у св. Андреи, а не гдигодђ у средини гсвога народа , имао ... То намЂ све мора у очи да падне, кадт. се на ове дане обазремо ; ерЂ деспотова судба бм судба целога народа србскогЂ; а те сећагоћи се, мора намЂ суза изђ очјго полетити ; ерЂ да онда ние тако бмло, моЈкда небш Срби , у Срб1и ааоставши, да'ш, а у ћесар1го прешавши ун1е, и отуда произтекше патнћ и страдан1а ни познали. —• •—■ Суетне су све бмле молбе Србалн поради деспота. Онђ шмђ остане у Немачкои у сужанБству, кое е одђ Турчина срећно избегнуо. •— Тако дакле 22. године у затвору тавновавши , наивећу сиротинго и сваку неволго трпивши, горереченога дана, т. е. 19. Септ., у 66. години несрећногЂ живота свогђ умре у Егру. После 37. година ОбрштарЂ Петроварадинске регементе Атанас1е РашковићЂ изпроси *) „МИп! таН Гес]1" (.ништа зло учии1о нје) одговорјо 6 аустршсми дворЂ русвоит. посланику, иадт. е за деспота имтао.

кости Деспотове, пренесе ш у СремЂ у м. КрушедолЂ, и ту сарани. ђорђе БранковићЂ списао е исторјго србскога народа, кого на жалостб шшђ се ни еданЂ родолгобацЂ србск1И иие нашао, да на светБ изда , већЂ 10111Ђ у рукопису у библштеки Карловачкои (може бмти молБцима на рану?) лежи. ђ. I. П. Б.

УМЂРЕНОСТБ. ЧовекЂ неживи да еде и ше , него треба да еде и ше , само да свои нјивотђ и снагу обдржи, и докле е Бонил волн, да може на овомђ свЈ.ту полезанЂ 6 б 1 ти. Ово е пакЂ гдКкои човеиЂ заборавт, и онимђ средствама , кол бм на добро употребЈо, тражн срећу у наслађенго ела и пића. Римскш ћесарЂ БителЈе бмо е тановми прождрлБивац -Б , да е за шесгБ лгодЈи могао ести , и свакш е данЂ по три по четмри лута ручакЂ давао , и за четири е мћсеца 4,200.000 талира, по садашнћмЂ течаго новца, потрошјо. АлександерЂ, кралБ Маћедонскш, тако се здраво у пићу заборавш, да е свогђ наимил1егЂ и наив1.рн1егЂ министра у шзнству на части пробо. НеумћреностБ безчести човека, подлаже га подђ классу животиил , затупллва га, узнемирава му здравлћ и добро станК. Света е дужностб човека, да умћрено еде и п1е. УмГ.реностб духЂ трезвенЂ и ткло у здравлго обдржава. НћмачкЈи царЂ КарлЂ Велик1и наивећу е умћреностБ у елу и пнћу наблгодавао Више одђ петЂ ела ше на сво1ои трпези имао, а да бм свагда трезвенЂ бмо , ше нигда вии^е одђ три чаше вина П10. ИсакЂ НевтонЂ више е седмица по свакш данЂ само ићколико залоган поео, да небБ1, занимагоћи се о науки, еломЂ се узиемирт. Д. А в р а м о в и ћ ђ.

НАРОДНА ПЂСМА. БОИ СРБА СА Т> РЦИМА НА НОВОЛГБ-ПАЗАРУ И ДЕЛИГРАДУ. (Саобшт1о ТодорЂ ВлаиКгЈ Подиже се еданЂ праменЂ магле Одђ онога Ибра воде брзе,