Podunavka Beograd

180

маца пословица: рукавицу предљ кога бацити, т. е. сђ нбимђ заночети што радити. Тако се ммсли , да госпође пре тринаестогљ "таолћтја никаковм рукавица носиле нису, а одљ тогљвремена бмле су одђ платна као украшеше ношене, и достизале су до лаката. Риттерске су рукавице одт> коже , и гвозденимЂ лгоскама обложене бћ1ле. У Енглезкои е особито одђ времена блисаветиногЂ много разкошности б&1ло, на наидрагоцћнји начинљ рукавице украшавати. Бб1ло е уобичаено, поредт. свакогљ прошешн едне рукавице приложити, кое е наскоро до зло. употреблћшн дошло тако , да су рукавице новцима пунили, и судје подмићивали. И можно да е ово Енглезе побудило, те забранише, да суД16 при суђенго несмеду рукавице носити, доклегодђ свакш одђ нви преко свои судеиски помагача, кои смртну казнх> неизричу, одћ кривца по еданЂ парљ рукавица недобмго. УЕнглезкои е одавно обичаи бмо, кумици, када дћте крсти, парљ рукавица поклонити, и мћсто , што кодђ иасв надничару бакшиш-в на рак!го, вино ил' дуванЂ покланлго , Енглези дан> бакшишЂ на рукавице. Д. АврамбвиђЂ.

ЖЕНИДБА ТОДОРА ОДЂ СТАЛАћА. (Србска нар. пћсма, саобштена Т. Влаићемт..) (КомацЂ.)

Када дође рћци Раваннцн, Ал' у р!.цн триестЂ дћвонка, И међЂ нБима дилберв Икоша, Бћле платно и пћваго гласно. Зачуди се Тодоре воивода, Одђ чуда га грозница ухвати, Када виђе дилберЂ Икош'го, Какова е то чудна лћпота: Два образа, два ђула румена, КадЂ се см1б, канда сунце грје, КадЂ говори, канда бисерЂ брои, Куд' погледа, канда мунн сћва, Када иде, канда вћтарЂ дува. Мало бћше ТодорЂ постано, Докђ е срце свое умирш; Иа говори млад &шђ дћвоикама! „Божа помоћЂ тр1естЂ дћволка! Захват' те ми едну купу воде, Да се гонакЂ нашемЂ одђ жеђи." Све дћвоике мукомЂ замукнуле, Ал' нехтћла дилберЂ Ик<нин,

Веће нћму лћпо одговара : „Богђ да добро одђ мора катана." Ал' говори ТодорЂ одђ Сталаћа: „Ои Бога ти л)'бпа дћвоико! Та н нисамв одђ мора катана, Него самв н ТодорЂ одђ Сталаћа." Вели нћму на то Икоша: ,,Ои Вога ти незнанђ1и гоначе! Л 6 б 1 теби воде заитила, И дала 6 б 1 да загасишЂ жеђу; Но е ова вода за гоначко Грозничаво и тегобно срце." Па говори своимђ другариц'ма: „Чуете л' ме трјестЂ другарица! Причуваите мое бћло платно, Да ми небм платно прегорило, Да н идемЂ моме 6 'ћломЂ двору, Да наточимЂ едну купу вина, Да напоимЂ доброга гонака, КудЂ годђ иде некЂ се самномЂ хвали/ Ово рече дилберЂ Ииомш , Ово рече бћломЂ двору оде, И донесе едну купу вина, Па е дае Тодору воиводи. Ал' да видишђ чуда одђ Тодора: Онђ негледа ни купу ни вино, Веће гледа л1епу дћвоику; ПакЂ е счепа за десницу руку, И баци е за се на ђогата : Три пута е пасомЂ запасао , А четвртни одђ саблћ калсомЂ. ПакЂ се врати преко полл равна, Као звћзда преко ведра неба, Своме двору у града Сталаћа, И однесе дилберЂ Икошго: За н^дћлго свате сакулш, А за другу свадбу учишо , А за трећу об.поби дћвоику. Стару маику свого одмент, Одмен10 одђ свака измета.

НОВА КНћИГА. Грамматика Славено -Болеарска отт> Христаки П. Дупничанина сочинена сееа вторши путг> со јнно• гими нужднг,ши потгравлешлми издадена и Бол• гарскоп тности посв^гцена. В ђ Б^лградг. Вг прав ителственноп КнЂигопечатнг >и 1845. •—■ На 8-ку, стр. 74.

Поправка. Упрошатемт. чнслу Подунавке весиотреносћу словослагателл учии &на в велика погр &шка, почекЂ су на последнБОи страни у првомт. стубцу ставл&не иа краш трв врсте, нов 6б1 требало да стое на враго другога стубца. Ово века изволе гг, чнтателвн поправити.

Издано и печатано

5'чредникт. Милошђ ПоповвКђ. у Правителственои Кнћигопечатнћн у Београду.