Podunavka Beograd

198

„Ал* небо е ведро, и море е тако тихо, као езеро." „Ако башЂ вб 1 хоћете, н ћу ст> мћста све што треба приправити." Примћтба , кош ми садт. оваи човек-в учини, довела ме е на друге ммсли , и зато му реко , ^ако се онт. заиста добромЂ времену ненада, то ћемо^наше провађанћ на чамцу за друни^данЂ одлоашти. „То ће бмти боић, тако ми се види," нрогсЉври старац-в. И тако 01Љ <1пет»Б сЉдне и -мренгу иоправла, а а га сматрамЂ. ,,Вм ете већтз доста старт>, добрми чича?" проговоримт« му н, и то е одвећт> жаиостно, да <у ггако дубокои старости шштђ радити морате." „Раднл е нашЂ игивотгј господине мои!" одговори онђ; „и одћ нћ само онда преста^мо, кадЋ е и ашвоту краи... ." ,. ; Вм Тако усамлЉнљ живите'."' , Ј 6стб". • Израженје, коимљ е ову рћчв изговор1о, косну мн се срца. „Дакле вш никогт> немате, тко бм васљ одменуо." ,,НетребамЂ туђе помоћи, л се моимђ тру1 до М ђ ранимЂ." „Вм немате дћце?" „Имао самБ едно." „Валн да е умрло," ЗапмтамЂ га тихимђ гласомЂ, и сђ мћста самв оећтт, како му е ово пмтанћ нко у срце дириути морало.. „бств, господине. . ." СадЂ обоица нћко време заћутимо, затммЂ се оиђ мало сђ мћста покрене, и нлупу ми свон) примакне, говорећи: ,,Да л' бм хтћли сћсти господине?'' Л сћднемЂ на нћгову понуду, и разговорЂ се далћ поведе. ,,Колико вамЂ има година, добрми чича?" „СедамдбсетЂ и две. прошло е."

,,6 л' ово ваша колеба?" „Л самћ е самЂ направш." ,,А зашто башЂ на овомђ пустомЂ мћсту?" „И зђ едногЂ узрока господине, кои тежко друглИ тко знати може." „А сиемЂ ли а за таи узрокЂ пштати?" О нђ прстомЂ покагке крозЂ една острагЂ отворена врата, говорећи: „Тамо збогЂ оногђ крста чбуиомЂ обкол1>на.'' • ■•' I И устанемв да изблиасе промотримЂ. „Ово е гроб 1»?** О нђ загушнммЂ гласомЂ повтори: „да, гробЂ!'' ,,Ал' н невидимЂ надписЂ?" О нђ се груме у прси говорећи : „Овде е надписЂ." Велике две сузе тихо свалнше се преко старачкогЂ лица ; и тронутЂ нћговомЂ тугомЂ ухватимЂ га за руку. ,,Вм плачете лднбш стариио?" О нђ клоне главомЂ , и плачеванЂ ецагоћи проговори: ,,То е гробЂ могђ смна, могљ сладкогђ смна, могђ единца , когђ самв моимђ очима умирагоћа гледао. Сирома мои ХенрихЂ, ту иЈе е последнБЈи путЂ погледао , а л му са свомђ мојомђ лгобави нисамв помоћи могао. Л, овако старЂ, морадо остати да нјивимђ , а онђ . он^ко младЂ и здра†, мораде умрети. Невидите л' господине мои! да е ово страшна- неправда судбиие?'* Л обћручни смежуране руке старачке ухватимЂ, и осећао самћ како сузе нћгове на руке ми капаше. Наиносле дигне главу и тихо проговори: „А другји дант 3 бмо самв безв дћтета; самЂ самораиЂ, поредЂ гроба и крста, и мои е ХенрихЂ у мртвачкомЂ сандуку лежао, ладапЂ и безЂ душе , еамЂ саморанЂ, као и иЈ>говђ отап.Ђ; ал' море предамномЂ, свирћпо море, подобно џелату, чиии ми се да са свзкимђ таласомЂ, кои се о стћну разб1н, урлагоћн довикуе: „„Отче , н самв ти твогђ сшна уб10, и мени благодари за твои животђ ."" По краткомЂ ћутанго поведе рћчв далћ: „Ни даске, ни камена на овои колеби нема, да сузомљ М010МЂ облИВвНО Н16."