Podunavka Beograd

199

Онђ се уздра*авао, и клонутЂ наслони се на довратакЂ. Л самв гледао што годђ самв болћ могао да га утћшимЂ. После нћколико магновен1'л горкогЂ ћутана, н се теи1> усудимт., разговорљ оиетЂ продужити. „Ваш ћ се сб 1 нђ утопш?" „Да, утоп10 се на ономђ чамцу, когђ онде видите." Онђ рукомЂ очи убрише и прилично ободрен^Ј приповћдаше: „ХенрихЂ е бг>10 одђ шестнаистЂ година ; онђ е хтћо , као што самв и а, иађарљ да буде , да ме немора оставипти, како е говор10 , и да ће ми у мотК старости помагати , као што самх. и а ићму у нћговои младости. Мм смо одђ рибоиова живи.чи, и на овомђ чамцу , когв овде видите , чешће смо се по два сата далБине на море упуштали. Мм смо се обично сђ вечера на море навозили. 6дне насљ ноћи тако брзо бурн ухвати, да смо се бадава трудили, до брега нисмо доспети могли. Таласи тако овамо онамо нашЂ слабми чамацЂ бацаше, да самБ се л садЂ првми путЂ одђ мора поплашуо. У еданЂ махЂ видимђ страховитђ таласЂ гдн се кђ нама приближава , и Хенриху проговоримЂ да се добро држи ; ербо самв предвид10 да ће оваи таласЂ нашЂ чамацЂ преврнути. Тако е бмло. Као .мунн брзо осетцмђ да вода преко мене пређе; затммЂ се опетЂ чамацЂ подиже, и то ми е прво бмло, како самћ се освест10 , да евша могђ видимђ. Л га /више на н 1=> говомђ мћсту нисамћ видГо , ал' чуемЂ нћку вику и видимђ могђ сиромха Хенриха гди се са свирћпммЂ моремЂ бори. Пробао самв чамацЂ кђ чћму довести , бацимЂ му едно узде, ал' све бадава. СадЂ , при осветлћнш мунћ, видимђ мое дћте гди га нестаде; затнмЂ се опетЂ укаже, текЂ само обћма рукама мицаше. Са страховитомЂ викомђ скочимђ изђ чамца у таласе. Мм смо до колико се може пушкомЂ добацити, већЂ близу брега бмли; скочимђ у воду и викнемЂ могђ смна , но само ми громови и риканћ вћтрова одговоре. Мон ме снага остави и а самв благодар10 Богу, да ми е одобрено, сђ моимђ смномђ умрети. Но ово ми не6б1 судбина. БезчувственЂ будемЂ на брегЂ баченЂ," СадЂ умукне старацЂ, бришући знои сђ чела, затммЂ ме оштро погледи, и далћ продужи: „КадЂ погледимЂ, а мои смнђ краи мене лежи, ал' бледЂ и са склоплћнимЂ очима, ерЂ

е мрта†бмо. Видите л' сздђ то? А н самв живђ остао." Удари се рукомЂ по челу пунЂ очалвЈн. Тако ме е прнповћдка тронула, да старцу нисамБ могао ни рћчи проговорити. Мм обоица ћутагоћи главомЂ на прозорЂ наслонћни еданЂ покраи другогЂ стоасмо. Ал' намЂ вћтарЂ доносаше тих1и гласЂ едногЂ звона. СтарацЂ дигне бледу главу, послуша мало , и кђ мени се окрене: ,, Молимђ за опроштенћ господине, ово е онаи часЂ, у кои сеана гробу могђ смна морамЂ молити." Л га видо како кодђ крста клече, и изађемЂ изђ колебе. После петЂ мћсецш дођемЂ опетЂ у Хавре. Требало в да само кои часЂ тамо пробавимЂ, но мене е опетЂ гонилО, да могђ рибара виДИМЂ. Похитимђ кђ морскои обали; но ништа ненађемЂ , осимђ разрушено каменћ и два дрвена еданЂ поредЂ другогЂ укопана крста. Д. АврамовићЂ.

ОПОМБВА САЧИНИТЕЛБИМА ПОСЛАНИЦЕ ДРУГУ О ПИСМАч _ - *'« МА ПИСАНИМА НОВММЂ СРБСКИМЂ 63Б1КОМЂ.

Кои сте вб1 безЂ Фенћра , и изђ кое сте воденице васЂ четири млађана воздухопловца? куда сте се данасЂ залетили и тако напели духомђ злобе и пакости гадне, те плгоете на онр, што е Србству одригало веру, име и бмће? ко ли вамЂ даде право грдити човека , кои у васЂ ни днрнуо н1е? Море знаите, да е правомв Србину и мил1б и пр1 - атн1е чути работнћиипи, нелзн, убо, взмхцу и т. д. него ваше измишлботине и потребштине. Па нека бм полезше данасЂ бмло , народнБШЂ се послуживати езнкомЂ , то нико н е одри че, али изоцаченммЂ и измишлћнммђ никадЂ ни до века: опетЂ зато ако сте к дотле заблудили да измишлћнми сзбјкђ браните, а вб 1 говорите и пишите о ствари и своиству езБЈка, и браните тимђ истммг. езнкоиЂ оно , кудЂ васЂ, в^ша блуднн вуче , ницо вамЂ пр^цдн.е не полаже ; алЂ ми немоите на поругу