Podunavka Beograd

СРБЂ У ТАТРАМА. Гдћ л' самн сада Боже? Но гле смћсу мраг.а С' зимомђ сЈнце гонн шилгоћ' тнсућ' зрака! Знамт. садт. гд;ћ самћ! Тимо црнв! врхе Татра Посу.^а е, внднмт>, раиогт. сунца ватра. Помоз' Богт. вамт. Татре! прнмите ме Срба. Ахт. там' у долини внди с' жаловрба, Как' 10и надЂ нзвором-в плачне вису гране. Идем -б там' починут", лечнт' старе ране! Као сада природа што с' клонн покош , Так' Татр!о пође тб1 в' гробницу свого, И врхова твон бм већћ шума густа Безт. птичнца поинм —• Чекоро сасвнмт. пуста , А гласови страннн у срединн луга Чулн су се землћ кралн Свагоплука; Тво1ои старон слави гробћ нскопант. бшне , Већ -б твои мнл 1.111 сћшак -б имена с' стиђаше ; Главу тн покрнти вћчна хтћде тама —• Та за твое бмће мало с' знала сама. Но Вћчнога моћна прав.шшћа рука, И дунувшјн в^тарт. славанскога духа Одгно е облаке ст> твогђ , Татр10, чела, И теби е сада сва'ла зора бћла. Ст> Лворине твои е днго О р о главу , Друге птнце храбрм да тн пон> славу , Ко у мом' Поцерад нзђ дубравнБ! страна Спћвт. славуа чуемЂ, а не црнм врана Лркосио крштинћ, ко и међг наст. што е. И ТБ1 се пробудн, ка и сестре твое! По луговма твонмђ Словакт. свонскн слови, И кораблБ твоц садЂ кт. славскомБ брегу плови. Поцернна, твоа сестра, матн моа , Ићрда са АваломЂ у тавиости стои; Но сада вамт. свима Божн сину зрака , Сад-Б ступаите взаимно кт» цћди, ие «а мрака!

Ст. долазећимЂ снћгомЂ свенутћ' жаловрба; Но изворЂ ће ован 6 б1ти безЂ уштрба врЂ на врбе мћсто грднБш с' днгнут' раст -Б ћ« Са коиме слава Све слав|е растће. У Модри. ПавелЂ Поповићт, ШабчанннЂ.

К Р И Т И К А. ОДЂ М А Т I е БАНА. (Продужеше.) ч® П-С Гос. Аџићљ посвеп 'о е свое дћло едиом у одличлому иицу, али писмо, коимђ м у га посвећуе, ииДи ми се врло е рђавшмЂ вкусомг. саставлћнр. Читагоћи га , опомену о сам& се на она дугословна посвећенп одђ петнаестога до деветнаестога столћт1н, кои е главнми печатЂ претерано ласканћ и мало сув 1.1111110 понигиенћ себе. У наше доба посветителина писма врло су кратка, а узт> то достоинствена и за писателл^ кои се иеуиижава робскимЂ израЈкен *шма , и за особу , кон )и се км.ига изћ почитанн или пр1*нтелкства посвећуе, али кол се преком ].рнимЂ хвалама у небеса недиже. То намЂ свћдочи, да су ово -столћтни сиисателг.и вагкностБ свога чина разумћли, важностЂ, кон) они немаго газити : па и да ласканћ већЂ манћ сада кнБижество и лгодство срамоти. У то и мм се угледаимо , и у посвети наши дћла имаимо свагда на памети, да оз 6 и.и>нб1и и мудрми човекЂ како никога прекомКрно нехвали , тако исто одђ никога прекомкрнм хвала радо и неприма, паче нетрпи. А'ли време е, да рекнемо штогодђ о самому дћлу. Како ко у нћму промотри обшта на-