Podunavka Beograd

по

оскШвано мн11Н1е, ко!е сио изрекли , да г. Аџићљ Н16 се дргкао никаквога правиинога оспова у писанго свога дћиа. п : ' имг;:Морн и заливи доста су ограничено и погр-ћшно опигани. Ооииљ тога, што су нћка одђ први изоставлћна , сииоателв назвао е моремт. нвке массе воде, коима гако име непристои, како на примћрљ: Море Азовсао, Ирско, Бело, и остала, кон или збогв малине , или збогт. обрав|'н свога пристоинје бш се звала заливи , како то каже Балбн протина обштега уиотреблћнн. У ово доба иаука ге *>граФ1е особито наирндуе; вато свакш, кон се нбомћ забавла, мора номн1.ивммђ окпмђ пратитн нћно корачанћ, и све нове и добре ммс-ли, сва поправлћнп употребити. Чудимо се, како г. сачннителв ставив Ирско море међу ИсландшмЂ и Великомт. Британшмђ , кадљ оно лежи међу Ирском-в, Инглезкоиг и Скоц10мб ; чудимо се такођерљ, да излан.ући наизнатн1б заливе европеиске, брои међу и :тима заиивт. Генуе, Тарента, Солуна и остале, а друге много вааопе изоставлн. Сувнше волили бш, да су се изброили и маш,и заливи, ако ништа, они, кои су међу манвим-ћ наизнатН1и , и кои , по нашои ммсли , м (1 гји бм бмти претанни у елементарнимч. землвописима, али то никако у повмшнчђ . У овои части , као и у многимљ другима г. сачинителв задржао е многе погрћшке старм землвопис атела, и, чинећи нћка мала изатјд , дао намт. е таку геограФЈго', какву су имали изобраа:еии народи назадт. н I.колико столћт1а. КадЂ бм мн писали о овои науки , ставлагоћи на страпу < ве земл1.оиигателћ, и самога Балбин, раздћлили бм смо мора европеиска како слћдуе: Сполншна мора. 1. Ледоно великоморћ; 2. Великоморћ западно. Внутренв мора. 1. Море нћмачко; 2. Балтшско море; 3 море Средиземно; 4. море Французко, међу КорсикомЂ, Сарденћомг. и супротнммђ краемЂ Франфе; 5. море ИталЈанско, оно што се сада називлћ море Тоскане и море Сицилје; 6. море 1онско ; 7. Островоморћ Грчко; 8. море Црно; 9. море Касглиско. Главни заливи првога реда. 1. Сћверквди заливт. (садЂ бћло море); 2. зали†Чекаискш; 3. Кинландскш ; 4, Ботлиск1в ; 5. КатегатЂ; 6. Ирсши (садЂ ирско море) ; 7. Гагколск1и (међу СпаншмЂ и ФранцјомЂ); 8. ЛдранскШ. Главни заливи другога реда. 1. Канј Даласкаа; 2. 0негс1;ш ; 3. Арханђелскш; 4. Уеа1 Ј ГЈогЈеп; 5. Линонскји; 6. зали†Данцике; 7. ЦуидерскЈи; 8. зали†ХристЈлнЈе; 9. зали†Леопа; 10. зали†Генуе; 11. зали†Тарента; 12, заливђ Патраса ; 13. зали†Лепанта; 14. заливг. I Солуна; 15. зали†Мармаре ; 16. заливв азов: скш. Оваи премЂ да е просторанЂ, мећемо га у 1 друпи редЂ збогЂ велике нћгове плиткости. На трећји редЂ ставили бм смо све остале манћ за.шве. На чланку острова принадлегкенћ Исландје погрћшно е опредћл ћно. Оваи островљ истииада нолигически прнпада Европи, а.ш землђословно (геограФически) неприпада овоВ, но Америци. Осимђ тога пропуштено е и саостровЈе Шпицбержко, кое стари ГеограФИ приписивали су Америци, али кое нови изђ сталнм узрока приписуго Европи. — Лћпо е, ако и у кратко , описанЂ извитакЂ европеиски планина, али оно имало 6 б 1 само бмти вдна частБ овога важнога чланка, кое е саовнмЂ пренебрегао г. списателБ. Онђ нје описао ни различне системепланинске, нисабрдјн (дгоирезЛе топ1а§пеб) именовао, кол различнммЂ системама принадлеже, ни ланце, кое сачинлваго свако сабрд1е, _нл. иаивмше врхове свакота ланца. Иста оскудица, са врло малммЂ поболшанћмЂ, примћчава се у планинскомЂ описанго и други част1 *и свћта. О равнпцама, о долинама , о пустиидма, исто како да ш и нЈе. (Конацт. сл^дув.) ГОСПОДИНУ Б. Г. I. Ч. И МЛАДОМЂ СРБИНУ ИЗЂ АУСТР16. Господинђ Б. Г. I. Ч. написа писмо своме лгобезномЂ другу, н наведе, како нћгови гругари овдашнБИ друга нћговогЂ на страни у лажљ тераго, и казуго , да новмм.ђ СрбскимЂ езмкомЂ ци. ано писмо ненринадлежи пр1лтелго друга нћговога. Смешна стварв , и страота но Логики скроена, да овдашнви пр^нтелЂИ Господина Б. Г. I. Ч. болћзнаду, Ч1в су оно писма, него оиаи, коме су писана. И као што е оваи плаиг. ииI сма неприличанЂ и незгоданЂ : тако су и речи ! чувенм учитетв Господина Б. Г. I. Ч. противословне и незгодне. Кака†в то образЂ тб ! учителв , грдити човека за оне речи, кое и они ј сами неодобраваго? Какво в поштенћ, Начал| ника Просвћштенјл ружити , што онђ доказуе, I да речи оне нису за Срблћ, ковпо самммЂ речма нБН )вмма нису ни за Хорвате. Многи од*